EU parlament za zabranu masovnog biometrijskog nadzora

Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu i njenoj primeni u policiji i sudstvu u krivičnim predmetima, koji je podneo bugarski EU poslanik Petar Vitanov ispred parlamentarnog Komiteta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove, između ostalog, u tački 31 traži od Evropske komisije zabranu „svake obrade biometrijskih podataka, uključujući slike lica koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima“.

U izveštaju se od Komisije traži i da obustavi finansiranje istraživanja i programa koji bi mogli da rezultiraju u neselektivnom masovnom nadzoru javnih prostora.

Takođe, u tački 27 izveštaja, traži se proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi: (1) da su tehnički standardi u potpunosti usklađeni sa temeljnim ljudskim pravima, (2) da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni, (3) da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu, (4) da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija.

Evropski parlamentarci su usvajanjem izveštaja podržali i zahtev da algoritmi po kojima rade tehnologije sa veštačkom inteligencijom, budu otvoreni kako bi se omogućila ljudska kontrola ovakvih sistema.

Ukoliko se ugradi u evropske propise, takav stav će značajno uticati na krupne tehnološke kompanije, čiji su algoritmi pretežno u domenu poslovne tajne.

Izveštaj Evropskog parlamenta nije obavezujući, ali predstavlja presudan korak u pravcu zauzdavanja neodgovorne primene rizičnih tehnologija u demokratijama.

Stav EU poslanika odražava raspoloženje većine stanovnika u zemljama članicama, koji u reprezentativnim anketama pokazuju izrazito protivljenje primeni tehnologija za neselektivni, masovni biometrijski nadzor.

Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvala je sredinom septembra na proglašenje globalnog moratorijuma na prodaju i upotrebu naprednih tehnologija koje predstavljaju ozbiljan rizik po ljudska prava, sve dok se ne uspostave odgovarajuće zaštitne mere.

Takođe je zatražila potpunu zabranu onih vrsta primene naprednih tehnologija koje nije moguće uskladiti sa međunarodnim propisima o ljudskim pravima.

U junu ove godine, institucije Evropske unije zadužene za zaštitu privatnosti i ličnih podataka, zatražile su opštu zabranu upotrebe naprednih tehnologija za prepoznavanje lica u javnim prostorima zbog negativnog uticaja na slobodu govora, prava na okupljanje i udruživanje, kao i na slobodu kretanja.

Evropski poslanici će uskoro raspravljati o predlogu zakona    o  veštačkoj  inteligenciji (AIA) koji je Evropska komisija podnela u aprilu ove godine. Mada je predlog fokusiran na rizike, umesto na prednosti novih tehnologija, propis koji bi trebalo da postane obavezan na teritoriji čitave Unije ostavlja previše  prostora za legalizaciju neselektivnog masovnog nadzora i upotrebu biometrijskih tehnologija na štetu građana i demokratskog društva.

Juče usvojeni izveštaj u parlamentu, mogao bi značajno uticati na dodatna ograničenja štetnih tehnologija u predloženom zakonu.