Iako je početak vakcinacije protiv kovida 19 sa nestrpljenjem očekivan kao „početak kraja pandemije“, već od starta ovaj proces je u Evropskoj uniji obeležen mnogim problemima i izaziva brojne kritike.
Svi su izgledi da se u bližoj budućnosti situacija neće popraviti, s obzirom na to da je kampanja vakcinacije u evropskim zemljama dodatno usporena problemima u snabdevanju i odlaganjem isporuke novih doza.
EU je nameravala do kraja leta da vakciniše najmanje 70 odsto stanovništva u svim zemljama članicama, ali taj cilj više nije dostižan.
Kako navodi Bi-Bi-Si, EU upozorava da bi mogla da pooštri pravila za izvoz vakcina koje se proizvode u državama članicama i najavila je da će „preduzeti sve što je neophodno da zaštiti svoje građane“.
EU je u decembru odobrila kupovinu 300 miliona doza vakcine Fajzer/Biontek, ali kompanija nije mogla da isporuči obećanih 12,5 miliona doza do kraja 2020. zbog problema u lancima snabdevanja, a problemi sa kašnjenjem isporuke se nastavljaju i u ovoj godini.
Vakcinacija u nekim delovima Evrope je morala da bude obustavljena pošto je Fajzer privremeno prestao sa isporukama kako bi kompanija navodno povećala kapacitete u svom postrojenju za proizvodnju vakcina u Belgiji.
Probleme sa snabdevanjem je najavila i AstraZeneka.
Očekuje se da Evropska agencija za lekove (EMA) uskoro izda odobrenje za vakcinu AstraZeneka, koja je razvijena u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, za koju je EU još u avgustu potpisala ugovor za 300 miliona doza.
Međutim, britansko-švedska farmaceutska firma je prošle nedelje saopštila da bi prvobitno u prvom kvartalu mogla smanjiti svoju isporuku u EU za gotovo 60 odsto.
Osim toga, ministar zdravstva Austrije Rudolf Anšober izjavio je juče da su pregovori između AstraZeneke i EU, na zahtev ove kompanije, odloženi za jedan dan.
Prema dosadašnjim podacima, EU je uspela da primeni oko 8,9 miliona doza, odnosno dve doze na sto stanovnika, Sjedinjene Države i Velika Britanija su do sada vakcinisali sedam, odnosno 11 stanovnika na sto, dok je na ubedljivo prvom mestu na svetu Izrael sa čak 44,7 doza na sto stanovnika.
Da podsetimo, Srbija je po tom načinu merenja, na visokom trećem mestu u Evropi, odmah iza Velike Britanije i Malte, a u svetu je na sedmom, što se čak i u EU i u regionu tumači kao rezultat nezavisnog, a delotvornog izbora prilikom nabavki vakcina sa svih strana sveta, pogotovo iz Kine i Rusije.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, u Nemačkoj, gde je do 25. januara vakcinisano 1,55 miliona ljudi, vlada se našla na meti kritika zbog toga što je u zaostatku za drugim zemljama kada je u pitanju isporuka Fajzer/Biontek vakcina, uprkos tome što je Biontek nemačka kompanija.
U Francuskoj je dosad vakcinisano tek nešto preko milion ljudi. Holandija je poslednja u EU počela sa vakcinacijom tek 6. januara i gotovo mesec dana posle Britanije.
Do 22. januara vakcinu je primilo samo 135.000 Holanđana.
U Italiji je do sada primenjeno 1,29 miliona doza vakcine, a u Španiji 1,15 miliona doza.
Pritisak zbog francuskog proizvođača?
Prema pisanju nekoliko nemačkih medija, Francuzi su vršili pritisak na Evropsku komisiju da broj poručenih vakcina od nemačkog Bionteka ne bude previše veći od broja poručenih od francuskog farmaceutskog giganta Sanofi, uprkos tome što je njegova vakcina daleko od završne faze. Za Francuze je to, tvrde mediji, bilo pitanje nacionalne reputacije. S druge strane, francuski ministri demantuju da su pritiskali Brisel i ističu da su to bile kolektivne odluke, te da nemačke laboratorije nisu zapostavljene, budući da su velike količine doza naručene i od nemačke kompanije Kjurvak, koja takođe još nije razvila vakcinu.
Evakuisana fabrika Astrazeneke
London – Fabrika u Velsu u kojoj se proizvode vakcine protiv koronavirusa kompanije AstraZeneka juče je evakuisana zbog sumnjivog paketa koji je stigao na adresu fabrike, prenosi BBC. Nije bilo podataka da je iko u fabrici povređen. U toj fabrici može da se proizvede 300 miliona doza vakcina godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.