EU stvara uslove za Sporazum sa Srbijom

Slovenački ministar spoljnih poslova i predsedavajući ministrima inostranih poslova Evropske unije Dimitrij Rupel danas će se u Hagu sastati s novim glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom i holandskim kolegom Maksimom Ferhojgenom. Poseta će proteći u očekivanju prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji i zasedanja ministara spoljnih poslova EU, ključnog za odnose Unije i Srbije, piše slovenačka državna agencija STA.
Rupel će s glavnim haškim tužiocem razgovarati o svim pitanjima koja povezuju EU i Međunarodni sud za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, u kojem je na mestu tužioca Bramerc zamenio Karlu del Ponte. Najaktuelnije otvoreno pitanje koje povezuje EU i sud jeste saradnja Beograda s Hagom u traženju četiri preostala haška optuženika, ocenjuje agencija. Prema istom izvoru puna saradnja Srbije s Tribunalom i dalje je neophodan uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak na putu do punopravnog članstva u EU i donosi opipljive prednosti za ljude u Srbiji. Potpisivanje će se, kako se očekuje, dogoditi 28. januara na prvom ovogodišnjem zasedanju ministara spoljnih poslova EU, jer Unija želi da Srbiji uoči izbora pruži jasnu garanciju u pogledu njene evropske budućnosti i, time, takođe podrži demokratskog i proevropskog kandidata Borisa Tadića, navodi agencija.

Radna grupa za Srbiju

Radna grupa EU trebalo bi da garantuje da će Beograd sarađivati s Tribunalom i u slučaju potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bez Mladića u Hagu, kako bi pomogla uspostavljanju saglasnosti u EU o tom pitanju. Početak delovanja, sastav i mandat radne grupe za Srbiju planira slovenačko predsedništvo EU, pri čemu bi grupu trebalo da predvodi predstavnik predsedavajuće države, dakle Slovenije, a detalji će biti dorečeni na januarskom zasedanju.

Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom 28. januara u Briselu je „veliki izazov, ali nije nemoguće“ ukoliko Srbija bude u potpunosti sarađivala s Hagom, citira STA izjavu komesara za proširenje Olija Rena datu prošlog petka u Briselu. Inače, punu saradnju skoro niko više ne povezuje s predajom Ratka Mladića Hagu, a prema navodima izvora slovenačke agencije popustljiviji su i najveći protivnici – Holandija, Belgija i skandinavske države. Ministar Rupel će, kako se očekuje, s holandskim kolegom razgovarati o stavu Holandije prema tom pitanju i u tom okviru i o osnivanju radne grupe za Srbiju koja bi trebalo da prati saradnju Beograda s Hagom.
„U evropskim prestonicama u poslednje vreme raste težnja da se rastegne tumačenje pune saradnje, tako da se omogući potpisivanje u januaru“, rekli su prošle nedelje izvori u Briselu.
Međutim, usledila je izjava premijera Srbije Vojislava Koštunice da EU treba da izabere između svoje misije za Kosovo i evropske perspektive Srbije“, dodali su izvori STA, ocenivši da izgleda da je „srpski premijer izabrao stranu na izborima i da to ovog puta nije strana EU“.