EU ugrožava nemačku parlamentarnu demokratiju

Nemačku državnu parlamentarnu demokratiju ugrožava Evropska unija koja polako oduzima moć nacionalnog parlamenta, izjavio je bivši predsednik Savezne Republike Nemačke Roman Hercog.
U intervjuu za list Velt am zontag Hercog je istakao da su zvaničnici iz Brisela između 1999. i 2004. zaustavili donošenje 84 odsto pravnih akata. „Politika EU pati od alarmantnog stepena nedostatka demokratije i de facto ukidanja podele vlasti“, rekao je Hercog. „Do sada je najveći deo postojećih zakona u Nemačkoj odobren od strane saveta ministara zemalja članica EU u Briselu, a ne u okviru nemačkog parlamenta“, dodao je on. „I svaku odredbu koju vlada Nemačke usvoji na Savetu ministara nemački parlament Bundestag mora „presaditi“ u okvire nemačkog zakona“, objasnio je bivši nemački predsednik.

Angela Merkel: Dve brzine blokiraju proširenje EU

Varšava – Nemačka kancelarka Angela Merkel odbija recept Evrope u dve brzine kao rešenje ako se do 2009. ne usvoji novi evropski ustav, jer članice ne bi bile u stanju ni da se dogovore o daljem proširenju EU. „Vrlo skeptično gledam na koncepciju „dve brzine“ u situaciji kada u Evropi nešto ne funkcioniše“, rekla je Merkelova u intervjuu za poljski dnevnik Žečpospolita. Merkelova je naglasila da već danas postoje neke oblasti u kojima ne učestvuju sve države, recimo Šengenski sporazum ili evrozona, ali da „Evropa u dve brzine“ ne može da bude recept za dalji razvoj EU. Ona je dodala da „zbog toga u najvažnijim pitanjima Evropa treba da progovara jednim glasom“. Nemačka kao predsedavajući, prema njenim rečima, neće počinjati rad na novom ustavu ispočetka, podsetivši da je Nemačka ratifikovala ustav.

„U Poljskoj se povremeno pojavljuju bojazni da stare članice Unije misle isključivo o sebi, a kada se bave novim državama govore samo o novcu, ili šta je još ostalo da se uradi. Nastojaću da unesem takav način mišljenja da svi jedni drugima možemo da damo nešto, a ne samo da očekujemo“, zaključila je Angela Merkel.

Novinski članak se nastavlja porukom da nemački ustav predviđa parlament kao „glavnog aktera u oblikovanju političke zajednice. Zbog toga se mora postaviti pitanje da li se politika Nemačke i dalje može nazivati parlamentarnom demokratijom, bez rezervi“, navodi se u članku. Autori novinskog članka su izrazili sumnju da će ustav EU, o čijem se oživljavanju razgovara, rešiti ovaj problem. U tekstu se, kao rešenje, navodi predlog „da bi Evropski parlament trebalo pretvoriti u odgovarajuću zakonodavnu skupštinu. “ Takođe se navodi da bi savet ministara trebalo da poseduje dva doma prilikom sastavljanja zakona, pri čemu bi zadatak donjeg doma bio da proverava da li je EU prekoračila svoje nadležnosti.
Druga inovacija koja je neophodna EU, kako navodi list, je jasna podela i konačna lista koja bi odredila koje su moći EU, a koje zemalja članica Unije. Ovaj predlog je svojevremeno odbijen od strane osoba koje su skicirale nacrt ustava jer su se plašile da bi to moglo zaustaviti „evoluciju“ EU.
Reči bivšeg nemačkog predsednika došle su u kritičnom trenutku i za debatu povodom ustava EU i za zvaničnu Nemačku. Berlin od januara predsedava EU, a njegovi zvaničnici su izjavili da se zalažu za pregovore o usvajanju odbačenog ustava, uz stav kancelarke Angele Merkel koja želi da se zadrži što je moguće veći deo teksta. Ali, komentar bivšeg nemačkog predsednika, koji je bio na vlasti od 1994. do 1999, ne predstavlja izolovan događaj. Nemački poslanici su takođe počeli da izražavaju nezadovoljstvo zbog stava da nisu dovoljno konsultovani povodom dogovora koje njihova vlada postiže Briselu. Kao dodatak tome, konačni tehnički korak koji Nemačka treba da preduzme za ratifikaciju ustava EU zaustavljen je zbog sličnih žalbi.