Euforija u Teheranu

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je dogovor kao „istorijsko razumevanje“, koje će, ukoliko bude primenjeno, svet učiniti bezbednijim. „Ako Iran bude varao svet će to znati“, kazao je američki lider i dodao da je sporazum zasnovan na poverenju. Ono što je neobično jeste što je Obamin govor uživo prenošen na iranskoj državnoj televiziji, a neki Iranci su čak iskoristili priliku da naprave selfi fotografije sa Obamom u pozadini.

Državni sekretar Džon Keri naišao je na mešavinu podrške i skepse u američkom Kongresu. Predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD Džon Bener izjavio je da dogovor predstavlja „alarmantno odstupanje“ od prvobitnih ciljeva Obame i da bi Kongres trebalo da razmotri dogovor pre nego što sankcije budu ukinute. Mnogi na Kaptiol hilu, piše britanski servis, na primer, radije bi „izabrali“ promenu režima u Teheranu. Dogovor nije ubedio ni Izrael koji smatra da je sporazum „istorijska greška“. Premijer Benjamin Netanjahu smatra da dogovor neće blokirati već pomoći Iranu da napravi nuklearnu bombu.

Ocena stručnjaka je da je ovo značajan trenutak u turbulentnoj istoriji napora da se obuzdaju iranske nuklearne aktivnosti. Mada su mišljenja i te kako podeljena o vrednosti dogovora sa Iranom, među ekspertima preovlađuje mišljenje da je diplomatija urodila plodom. Naravno, prednost je uvek na strani dogovora kako bi se izbegao loš izbor – vojna akcija i sigurno manje efikasne sankcije protiv Teherana u budućnosti.

Poznavaoci prilika ukazuju da predstoje teške nedelje finalizacije sporazuma odnosno utvrđivanja detalja, što mora da se obavi do 30. juna, i naglašavaju da je okvir sporazuma o kojem je postignuta saglasnost važan rezultat, mada ne i trenutak za euforiju. Upućeni upozoravaju da niko ne bi trebalo da ima iluziju da je Iran značajno promenio svoj odnos prema svom nuklearnom programu niti dugoročnim nuklearnim ambicijama.

Predviđeno je da Iran ograniči svoj nuklearni program na 10 do 15 godina, ukoliko sporazum bude primenjen u potpunosti. Međunarodnim inspektorima biće omogućeno veće nadgledanje onoga što Iran zapravo čini.

Ipak, za pojedine sporazum je daleko od onoga što je bio zapravo zapadni cilj – a to je da se Iran za svagda uzdrži od svojih nuklearnih ambicija. Tako da je ovo pre kupovina vremena tokom kojeg može mnogo da se desi. Ipak, ako se bude išlo po planu, dogovor će smanjiti ključni izvor trvenja između Irana i Zapada, piše Bi-Bi-Si, iako postoje još mnoge oblasti neslaganja.

Pregovori nisu bili laki a biće još teži, kažu upućeni, naglašavajući ipak da je postignuta saglasnost potaman za sve strane. Iran dobija znatno smanjenje sankcija kao zamenu za ograničenje nuklearnog programa. Budući da se toliko toga događa u ovom krizama pogođenom regionu – borba protiv Islamske države u kojoj su SAD i Iran objektivno na istoj strani dok u borbama u Jemenu nisu – uklanjanje nuklearnog programa sa spiska problema bar za neko vreme predstavlja olakšavajuću okolnost.

Međusobni ustupci

Američki Stejt dipartment objavio je dugačak spisak ustupaka na koje je pristao Iran, što je, po nekima, jasan napor da se dogovor „proda“ skeptičnom Kongresu. Između ostalog, Iranu će biti omogućeno da ima instalirane 6.104 centrifuge od postojećih 19.000, a nešto malo iznad 5.000 njih će obogaćivati uranijum. Sve to će biti pod oštrim nadzorom inspektora IAEA (oni će imati pristup ne samo ključnim nuklearnim postrojenjima, već i lancu snabdevanja); Teheran je pristao i da omogući pristup inspektorima da istraže „sumnjiva mesta ili sumnjive tajne aktivnosti“ svuda u zemlji. Zauzvrat, SAD i EU će postepeno suspendovati sankcije protiv Irana, iako nije dat jasan okvir.