Evropska komisija je u novembru 2018. usvojila ambicioznu dugoročnu strategiju za konkurentnu i klimatski neutralnu ekonomiju.
Strategija služi da usmeri zemlje članice Evropske unije da razvijaju svoju privredu na principima konkurentne, moderne i prosperitne ekonomije, ali koja je istovremeno i klimatski neutralna.
Strategija je zapravo program investiranja u moderne tehnologije koje imaju niske emisije ugljen-dioksida. EU je za ovaj poduhvat izdvojila više od 10 milijardi EUR koje će investirati u sve industrijske sektore. Uprkos naizgled velikom budžetu, put do klimatski neutralne ekonomije će biti težak jer zahteva zajedničko delovanje u sedam strateških područja: energetska efikasnost; korišćenje obnovljivih izvora energije; čista, sigurna i povezana mobilnost; konkurentna industrija i cirkularna privreda; efikasna infrastruktura; bioekonomija i prirodna skladišta ugljen-dioksida i efikasnije upravljanje skladištenjem ugljen-dioksida radi smanjenja preostalih emisija.
Inicijativa za klimatski neutralnu ekonomiju je i bottom-up i top-down
Građani Evropske unije velikom većinom veruju da su globalne klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i da se te promene moraju po svaku cenu obuzdati ne bi li se uslovi života na planeti Zemlji održali koliko toliko normalnim. Naime, prema istraživanju Eurobarometra iz septembra 2017. godine, 93 odsto ispitanika veruje da je za globalno otopljavanje kriv čovek, a 85 odsto ispitanih je izrazilo verovanje da bi čista i klimatski neutralna ekonomija doprinela ne samo smanjenju globalnog otopljavanja, već da bi i doprinela privrednom rastu i stvaranju novih radnih mesta. Ovakav stav kod velike većine građana EU je zapravo stvorilo mandat za Evropsku komisiju da što pre preuzme odgovarajuće korake ka ostvarivanju klimatski neutralne ekonomije.
U isto vreme, inicijativa za klimatski neutralnu ekonomiju je došla i od strane vlada članica država Evropske unije. Nakon poziva Evropskog saveta iz marta 2018. godine, Komisija je u rekordnom vremenu napravila sveobuhvatnu strategiju za ostvarivanje ovih ciljeva. Vizija Komisije za budućnost koja je klimatski neutralna pokriva skoro sve javne politike EU i u skladu je sa ciljem
Pariskog sporazuma da se temperatura ne poveća iznad 2 ° C, i da se nastavi sa naporima da se povećanje temperature zadrži do 1.5 ° C. Da bi EU postigla ove ambiciozne ciljeve, ona mora da transformiše svoju ekonomiju u klimatski neutralnu do 2050. godine.
Klimatske promene i klimatski neutralna ekonomija – da li su to uopšte teme u zemljama Zapadnog Balkana?
Iako u Srbiji i drugim zemljama jugoistočne Evrope javni diskurs o klimatskim promenama još uvek nije pri vrhu bitnih političkih i ekonomskih tema, kod građana ovih zemalja sve je jača svest o važnosti zaštite životne sredine. Svi veći mediji su izveštavali o zagađenom vazduhu u gradovima širom Balkana, a protivnici izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji su danima protestovali u
glavnom gradu. Ovi događaji su bili pravo osveženje i konačno obraćanje pažnje na probleme koji su po svojoj prirodi bitniji nego na primer rešenje statusa Kosova* ili druge geopolitičke teme.
Buđenje svesti kod građana je veoma bitno jer stanovništvo zemalja jugositočne Evrope zapravo udiše najzagađeniji vazduh u Evropi, sa čak osam gradova koji su označeni kao jedni od 10 odsto najzagađenijih na svetu u 2018. U poslednjem izveštaju IQAir od strane AirVisual, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su bile najzagađenije zemlje u Evropi u 2018, a prate ih Kosovo*, Bugarska i Srbija.
Ovakav kvalitet vazduha je direktno povezan sa prljavom industrijom koja postoji u ovim zemljama. Ako bi se industrija modernizovala i ako bi se povećala energetska efikasnost, svakako bi se i kvalitet vazduha promenio. Dakle, modernizacijom do zdrave i čiste životne sredine.
Kako Srbija i druge zemlje kandidati za pristup EU mogu da naprave priključak sa strategijom Evropske komisije?
Države Zapadnog Balkana će morati u svakom slučaju da usvoje evropske zakone o zaštiti životne sredine ukoliko žele da se pridruže EU (poglavlje 27 u pregovorima). Ovo je dakle obaveza, koja će biti popriličan trošak za ionako slabe i nedovoljno razijene ekonomije u regionu. Crna Gora je do sada jedina država koja je otvorila ovo poglavlje pregovora (decembar 2018). Prema
proračunima, Crna Gora će morati da izdvoji 1,7 milijardu evra do 2035. godine kako bi postigla evropske standarde u ekologiji. Ovi troškovi će biti još veći za veće zemlje poput Srbije (procene su 11,5 milijardi evra).
Ova naizgled nedostižna cifra ne treba da obeshrabri. Naprotiv, pozitivni efekti zelene ekonomije bi trebalo da smanje troškove zdravstvene zaštite u ovim zemljama, kao i da omoguće stvaranje novih radnih mesta u klimatski neutralnoj ekonomiji.
Zemlje kandidati imaju obavezu da obezbede 30 odsto sredstava za prelazak na zelenu ekonomiju. Najveći deo finansiranja na sebe će preuzeti upravo Evropska unija, koja će kroz raznovrsne fondove obezbediti sredstva za ove države. Preostalih 20 odsto bi trebalo da dođe iz ostalih javnih izvora finansiranja, kao što su na primer Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Nemačka banka za razvoj KfW, Zeleni klimatski fond, kao i iz različitih javno-privatnih partnerstava.
Za sada zemlje kandidati imaju mogućnost da ”vuku” sredstva za projekte zaštite životne sredine iz pretpristupnih fondova (IPA II 2014-2020). Prema IPA II instrumentu projekti vezani za zelenu ekonomiju spadaju u oblast razvijanja održive ekonomije i razvijanja konkurentnosti. Ovo znači da projekti koji ciljaju da razviju moderne i klimatski neutralne ekonomije imaju mogućnost da budu podržani od strane EU. Rečju, za prljavu industriju nema mesta u EU, a tako ni na Zapadnom Balkanu.
Dakle, lideri i vlade zemalja kandidata moraju da usmere svoj fokus na ekologiju i zelenu ekonomiju. Vremena više nema i u ovom trenutku Evropa, a i ceo svet, mogu jedino da pokušaju da ublaže posledice globalnog otopljavanja jer je ono činjenično stanje, a ne spekulacija.
U isto vreme, možda najvažniji podstrek treba da dođe od strane samih građana Srbije i drugih zemalja u ovom delu Evrope. Veća svest o zaštiti životne sredine je imperativ i trebalo bi da se izučava u školama jednako kao i maternji jezik i matematika. Na kraju svega građani zapravo treba da budu pokretač svake politike i tu “obični ljudi” treba da se ugledaju na građane EU koji su svesni posledica klimatskih promena i koji su spremni da promene sebe i okolinu radi budućnosti svoje dece. I naravno, kako je napisano u Strategiji Evropske komisije, uspostavljanje klimatski neutralne ekonomije je ključ za promene.
* Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.