Evropa ide udesno

I pored toga, oko 150 hiljada protivnika istopolnih brakova protestovalo je u nedelju na ulicama francuske prestonice, i to samo tri dana uoči najavljenog sklapanja prvog gej braka u Monpeljeu. Privedene su 293 osobe, a šest ljudi je lakše povređeno u sukobima između policije i demostranata ispred Esplanade kod Invalida, u centru Pariza.

Iako nisu uspeli da blokiraju zakon koji je homoseksualcima omogućio da stupe u brak i usvajaju decu, demonstranti se nadaju da će uz pomoć protesta uspeti da zaustave ili bar uspore donošenje novih zakona koje ima u planu vlada predsednika Fransoa Olanda, poput surogat materinstva gej parovima.

Međutim, protivljenje gej brakovima u Francuskoj izgleda da jenjava, pošto je na velikim demonstracijama u Parizu dan posle usvajanja zakona 23. aprila, bilo, prema rečima organizatora, oko 1,4 miliona ljudi. Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, ukazuje za Danas da protesti protiv gej brakova u Francuskoj, s jedne strane, pokazuju borbu opozicije protiv vlasti, ali i porast konzervativnih opcija, „što predstavlja ozbiljno upozorenje na skretanje Evrope u desno“.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals pripisao je odgovornost za nedeljne okršaje s policijom ekstremnoj desnici i nacionalističkim pokretima, ukazujući da su njihovi pripadnici napadali policajce, žandarme i novinare. Za bezbednost tokom protesta angažovano je 4.500 policajaca i žandarma.

Uprkos tako velikom broju policije, desetak aktivista uspelo je da se popne na terasu sedišta vladajuće Socijalističke partije i da razvije plakat na kome je pisalo „Oland, ostavka“. Žan Fransoa Kope, lider opozicione Unije za narodni pokret (UMP), pozivao je mlade da mu se pridruže tokom demonstracija kako bi zajedno s njim vršili pritisak na vladajuću levicu. Kope se nada da će konzervativci profitirati od ovih protesta sledeće godine, kada se održavaju lokalni izbori.

Jedno od ključnih Olandovih obećanja tokom predizborne kampanje bilo je legalizacija gej brakova, koju je podržala cela levica, iako se mesecima uoči usvajanja zakona u parlamentu veliki broj Francuza protivio. Zakon je stupio na snagu 18. maja, i time je Francuska postala 14. zemlja u svetu koja priznaje istopolne brakove, među kojima su Kanada, Danska, Švedska, a odnedavno Urugvaj i Novi Zeland.

Ironično je, ocenjuju svetske agencije, da je baš u trenutku kada su se demonstranti u nedelju razilazili na prestižnom filmskom festivalu u Kanu dodeljena Zlatna palma filmu „La vie D’Adele“ tuniskog reditelja Abdelatifa Kešiša, koji govori o lezbijskoj ljubavi.

„Porodični“ Hrvati žele referendum

Zagreb – Hrvatsko udruženje „U ime porodice“ saopštilo je da je prikupilo više od 380.000 potpisa građana za raspisivanje referenduma kojim bi se Ustavom Hrvatske brak definisao kao „životna zajednica žene i muškarca“. Referendum može da bude raspisan ako to zatraži deset odsto od ukupnog broja birača, kojih u Hrvatskoj trenutno ima oko 3, 7 miliona. Premijer Zoran Milanović izjavio je da je definisanje braka u Hrvatskoj potpuno sporedno pitanje, ali da jedna „agresivna grupa vodi kulturni rat“. On je, ipak, rekao da će referendum biti raspisan, ako je prikupljen dovoljan broj potpisa.

Britanci kao Francuzi

London – Uskoro bi i Velika Britanija, kao što je to nedavno učinila Francuska, mogla da postane jedna od država koje dozvoljavaju istopolne brakove. Naime, nakon što je Donji dom parlamenta prihvatio zakon, sada je na potezu Dom lordova. U ovom trenutku 54 odsto Britanaca podržava gej brakove, a masovnih protesta protiv zakona nije bilo. Premijer Dejvid Kameron izjavio je da je pravedno da se homoseksualci venčavaju, kao i da će gej brakovi ojačati britansko društvo.