Postojali su i uvek će postojati fudbaleri koje navijači rivalskih timova ne vole, pa im često ni to nije dovoljno, idu toliko daleko sve dok jaz između sebe i tog pojedinca ne prodube do krajnjih granica. Po pravilu radi se o igraču tradicionalno ljutog rivala. Još ako se podudare ciljevi ta dva kluba onda je dovoljno da se navijački bes, koji nema uporište u racionalnim razlozima, ispolji u gotovo svakoj situaciji.
Kada bi se bavili istraživanjem ovog fenomena verovatno bi došli do podataka koji nedvosmisleno govore da ne postoji klub čiji navijači nisu na istoj talasnoj dužini sa nekom fudbalerom suparničkog tima. Uglavnom je dovoljno da nevoljeni igrač samo dodirne loptu i to bude povod za burne zvižduke, neretko i bujicu uvreda. Prava istina je da netrpeljivost prema tom fudbaleru, u dobrom delu slučajeva, proizilazi iz toga što se radi o odličnom igraču koji je najčešće i najveća prepreka njihovim ljubimcima da iz utakmice izvuku slađi deo kolača. Nešto slično godinama se dešavalo na relaciji Miloš Tintor – navijači Novog Pazara. Nikada kao igrač Radničkog iz Kragujevca nije bio miljenik novopazarske publike. Kao stub odbrane tog tima znao je da bez mnogo naprezanja pokupi sve visoke lopte koje su dolazile u šesnaestmetarski prostor i na taj način zabravi prilaze prema svom golmanu, na sve to umeo je da doda i poneki gol u epskim mečevima dva rivala. Ko bi mogao i da pomisli da će samo posle nekoliko godina nevoljeni prečicom koju samo fudbal ume da trasira postati miljenik novopazarskih navijača. Posle samo sedam meseci koliko je u Novom Pazaru skoro da ne postoji niko ko neće reći da je Tintor daleko najborbeniji igrač tima, da ne štedi ni sebe ni protivnika i da je momak koga odlikuju najlepše ljudske osobine.
Kad vas čovek izbliza pogleda nikada ni pretpostavio ne bi da je to onaj isti Tintor sa fudbalskog terena. Da niste u nekakvom srodstvu sa Doktorom Džekilom i Mister Hajdom?
– Van terena sam miran. Živim jednostavnim životom u kome su centar mog sveta supruga i ćerkica, koje su sa mnom u Pazaru. Teren je nešto sasvim drugo. Čim zakoračim na travu promenim se i tada mi je jedino važno da čitavog sebe predam timu.
Utakmice između Novog Pazara i Radničkog iz Kragujevca uvek su bile više od igre. To se naročito odnosi na vreme kada su dva tima vodila ljuto rivalstvo u trci za plasman u Superligu. Kako pamtite te duele?
– U mojoj prirodi je tako da me nikada nije zanimalo ime suparnika. Kod mene ni otac da je na drugom delu terena ne bi imao nikakav popust. Proveo sam četiri lepe godine u Kragujevcu, a da sam u nedavnom meču sa njima mogao da ih pobedim 10:0 dobio bi ih. Doduše, da je bilo 10:1 za Pazar to bi bio najrealniji rezultat. Toliko smo želeli da se iskupimo za loš zimski start da smo u prevelikoj želji promašili i ono što ne sme da se promaši. Vratiće se to, mora. Što se tiče ranijih mečeva dva tima, žalim što nema više takvih rivalstava. To su utakmice koje nedostaju. Da se izrazim metaforički, vodio se pravi mali rat na terenu i van njega. Nema tu ničega lošeg, ako hoćemo da vratimo publiku na stadione trebaće nam što više utakmica tog tipa. Da, sećam se da je Radnički u tim duelima imao pozitivan skor i da sam postigao dva gola. Imali smo odličan tim sa Spalevićem, Kostićem, Miloškovićem, Miloševićem. U jednoj sezoni, iako odbrambeni fudbaleri ja i Milošević zajedno smo dali 19 golova. Bio je to odličan tim, kao što je takav, ako ne i bolji sadašnji sastav Pazara.
Može li se naboj pred utakmice u dresu Radničkog porediti sa onim koji postoji u Novom Pazaru?
– Svuda je manje-više slično. Samo za one koji te stvari gledaju sa strane izgleda da je on veći u Pazaru nego u nekim drugim klubovima. Nije, ovde se fudbal mnogo više voli nego u drugim gradovima. To što se ovde dešava može da se poredi jedino sa načinom na koji se prate Zvezda i Partizan. Mnogo nam nedostaje publika. Nikada nisam voleo da igram pred praznim tribinama. Odsustvo navijača je i jedini razlog poraza od Čukaričkog. Tvrdim, i pored toga što ih svi na sva usta hvale da nemaju bolji tim od našeg.
Sećaš li se debija u dresu Novog Pazara?
– Ostao mi je u jako lošoj uspomeni. Frajdej je dva puta šutnuo, dovoljno da Mladost odnese bodove iz Pazara.
Samo zbog toga?
– Čega bi se još trebalo sećati kad se utakmica izgubi?
Mladost je tada pobedila 2:1, a jedini gol za Novi Pazar postigao je Tintor.
– Nije to nikakva satisfakcija za poraz.
Sutra je novi duel Mladosti i Novog Pazara. Ovoga puta u Lučanima.
– Kako su oni pobedili nas možemo i mi njih. Frajdej je pročitan i ne može nas više iznenaditi.
Onda sledi dvonedeljna pauza u prvenstvu zbog utakmica kvalifikacija za sledeći Mundijal pa u Novi Pazar stiže Crvena zvezda. Ima li favorita u toj utakmici?
– Šteta što ćemo i tu utakmicu igrati lišeni pomoći publike. Pa i pored toga verujem u našu pobedu. Što da ne? Nije Zvezda Bajern. Mi još nismo rekli poslednju reč u borbi za izlazak na evropsku scenu. Budu li direktni rivali za to mesto nastavili ovako da igraju četvrto mesto je dostižno. Ništa ne govorim napamet, imamo sjajan tim i fenomenalnog trenera. Imamo doteranu pas igru u kojoj uživamo i mi, nadam se i publika, a ona ume da stvori silne probleme rivalima, stvorićemo ih i Zvezdi. Mnogo je važno što nam se pridružio i Kecap. U meču sa OFK Beogradom eliminisali smo neefikasnost, tako da niko protiv nas neće unapred upisivati bodove.
Prija pažnja Pazaraca
Fudbalsku karijeru Tintor je počeo u OFK Beogradu, kratko je igrao u Železničaru iz Lajkovca, potom je nosio dres Budućnosti iz Valjeva, a najduže se pre dolaska u Novi Pazar zadržao u Radničkom iz Kragujevca.
– U Pazaru je fenomenalno. Ovakav odnos običnih ljudi prema fudbalerima ne postoji nigde u zemlji. Skoro da sam i zaboravio da je jedna od dužnosti fudbalera davanje autograma i fotografisanje sa navijačima. Rado udovoljavam svim takvim željama i baš bih voleo da čujem kome tako nešto ne prija, kaže Tintor, koji je rođen u Kninu pre 29 godina. Imao je samo devet godina kada je napustio rodno mesto i sa porodicom se nastanio u Beogradu. „Deda i baba su se vratili i žive u selu Oton udaljenom desetak kilometara od Knina. I sam sam već tri puta bio tamo. Živi se sasvim lepo i normalno“, kaže Tintor.
Prva pobeda u nastavku prvenstva
U najboljoj igri drugog dela šampionata fudbaleri Novog Pazara su u 19. kolu Jelen Superlige pred praznim tribinama Gradskog stadiona pobedili OFK Beograd 3:1 (Kostić 32, Pavlović 53. i Radivojević 64. minut za Novi Pazar, a I. Jovanović u 55. minutu za OFK Beograd). Sutra Novi Pazar gostuje u Lučanima timu Mladosti (14.30).
Ugovor ističe na kraju sezone
Tintor ima ugovor sa Novim Pazarom do završetka ove sezone. „Ništa ne znam, u slučaju prave ponude iz inostranstva otišao bih. Međutim, nekoliko puta sam u karijeri prelomio i odlučio da ostanem u zemlji. Nikada nisam igrao u inostranstvu. Stvarno, ništa ne bih imao protiv da i dalje igram u Pazaru, sviđa mi se ovde“, ne ostavlja mnogo dilema u pogledu svog daljeg statusa Tintor. Onako u šali je dodao da u našoj ligi više nema tako dominantnih napadača, kao što su bili Škuletić i Lazar Veselinović, pa je samim tim i lakše igrati.
Četrnaest superligaških golova
To što je defanzivni fudbaler Miloša Tintora nije omelo da u karijeri postigne 13 superligaških golova, 11 u dresu Radničkog i dva Novog Pazara. Obzirom na visinu (2,00 m) ništa neobično što je 11 od 13 golova postigao glavom. Nogom je pogodio mrežu u duelu Radnički – OFK Beograd (3:1), kada je savladao sadašnjeg klupskog druga Zlatka Zečevića i jesenas u utakmici Novi Pazar – Borac (2:2).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
