Škoti imaju viski, Grci uzo, Francuzi konjak, Rusi votku, a mi – šljivovicu. Samo još da primenimo i evropske norme u našim šljivicima i eto naše mučenice u svet. Kažu da za to nije potrebno mnogo. Treba koristiti principe organske proizvodnje, odnosno odreći se hemikalija u zaštiti voćnjaka, što znači vratiti se tradiciji i primenjivati naučna saznanja u toj oblasti.
Naše nacionalno alkoholno piće proizvod je nasleđa i specifičnog načina proizvodnje i aromom se odvaja od ostale svetske žestine, ali to nije dovoljno za „put u Evropu“. Ipak, zahvaljujući rakijadi, koja je četvrti put organizovana u Šljivovici, selu podno Zlatibora, taj brend je zaštićen. Naziv šljivovica, koji rakija nosi po tom selu, koristiće se za srpski proizvod, dok će druge zemlje morati da imaju i geografsku odrednicu u nazivu za tu vrtu rakije.
– Poslušao sam savete tehnologa i promenio način proizvodnje. Proizvedem oko 500 litara rakije godišnje, ali veći deo stoji u buradima godinama i čeka svoje vreme. Deo poklanjam prijateljima, a deo koristim za svoje potrebe. Imam 140 ari pod šljivom, ali ako ne budu veliki porezi, možda i proširim proizvodnju – kaže pobednik ovogodišnje rakijade Ljubodrag Koljević, meštanin Šljivovice.
– Ko hoće da proizvodi rakiju samo za svoje potrebe, niko mu to neće braniti, ali ako će rakiju da prodaje, mora postojati garancija da je ona ispravna – upozorava tehnolog Kostadin Mihailović, predsednik žirija, koji dodaje da je kvalitet rakija u Šljivovici svake godine sve bolji.
– Najveća greška domaćih proizvođača je što mešaju prvu rakiju, prvenac, koja istekne iz kazana i poslednju rakiju, patoku, sa rakijom središnjicom. Potrebno je sačekati da istekne bar po jedan litar prve i poslednje rakije i to ne treba mešati, kako mi to zovemo, sa „srcem“ rakije. Tada je rakija kvalitetna i potpuno bezopasna za zdravlje – objašnjava Mihailović i dodaje da su proizvođači iz Šljivovice ipak svesni da moraju da primenjuju zakone.
Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, koji je otvorio ovogodišnji sajam i potpalio jedan od kazana za pečenje rakije, kaže da je ta proizvodnja veoma važna za Šljivovicu.
– U Šljivovici se stalno povećava broj stanovnika, što nije karakteristično za Srbiju. Lokalna samouprava ima obavezu da meštanima pomogne da se zaštiti šljivovačka rakija, ali i da ih podržimo u organskoj proizvodnji voća – poručio je Stamatović.
Osim takmičenja proizvođača rakije, organizatori (Turistička organizacija Zlatibora, opština Čajetina i čajetinski Kulturno-sportski centar) priredili su bogat program, poput takmičenja čauša i zdravičara, drvoseča, ali domaćica u brzom pletenju čarapa i prsluka od vunenog prediva. Posetioci sajma mogli su da čuju pesmu „izvika“, ali i da okuse pečenog vola.
– Oj rakijo, lijepi razgovore, šest jezika iz tebe govore – poručuje zdravičar Mladomir Protić iz Milićevog Sela kod Arilja, nezvanični prvak Evrope u toj veštini.
Nacionalni šampionat
Hroničari su utvrdili da je rakija šljivovica proizvedena upravo u selu Šljivovici i da podaci o tome postoje od 1868. godine. U tom selu, od oko 800 stanovnika, nema domaćinstva koje ne peče rakiju. Za takmičenje se prijavilo 75 proizvođača sa ukupno 95 vrsta rakije iz tog sela, ali i iz drugih delova Srbije, što šljivovačkom sajmu daje karakter „nacionalnog šampionata“.
Uputstvo za upotrebu
– Čovek treba da popije jednu do dve čašice rakije da bi se okrepio, ali kada popije više, onda nastupaju đavolja posla – nudi savete meštanin Milovan Luković dok za posetioce priprema vruću rakiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
