Evropa ponovo traži svoju dušu

Jozef Racinger – Benedikt XVI: Evropa – Njeni temelji danas i sutra (9)

Sadašnji papa Benedikt XVI zasigurno spada u najznačajnije teologe današnjice. U knjizi čije delove uz ljubaznost beogradskog izdavača „Novoli“ objavljujemo u feljtonu, autor se otvoreno suočava s ključnim pitanjima evropskog identiteta: Kako je nastala Evropa i koje su njene granice, šta su temelji evropskog identiteta? Ko ima pravo da se naziva Evropejcem i uđe u novu Evropu? Na osnovu tih pitanja on ističe značenje upornog naglašavanja duhovnih korena Evrope i moralnog temelja politike EU.

Šta je Evropa? Šta može i šta bi trebalo da bude u ukupnoj istorijskoj situaciji u kojoj smo sada, na početku trećeg milenijuma? Nakon drugog svetskog rata potraga za zajedničkim identitetom i zajedničkim ciljem za Evropu ušla je u novu fazu. Nakon dva samoubilačka rata, koja su u prvoj polovini dvadesetog stoleća razorila Evropu i uplela u to čitav svet, postalo je jasno, da su sve evropske države bile gubitnici u toj užasnoj drami i da se moralo napraviti nešto što će sprečiti eventualno ponavljanje. Evropa je oduvek u prošlosti bila kontinent kontrasta koji su pogodili brojni sukobi. Devetnaesti vek je doneo rađanje nacionalnih država, čiji su suprotstavljeni interesi dali novu dimenziju razornim snagama. Čin ujedinjenja Evrope nastao je kao posledica dva razloga. Nasuprot nacionalizmima koji su razdvajali i nasuprot hegemonističkim ideologijama koje su radikalizovale suprotstavljene pozicije u drugom svetskom ratu, zajedničko kulturno, moralno i religiozno nasleđe Evrope trebalo je da uobliči svest naroda i da otkrije kao zajednički identitet svojih naroda put mira, zajednički put ka budućnosti. Tražio se evropski identitet koji nije trebalo da poništi ili negira nacionalni identitet nego da ih ujedini na najvišem nivou u jedinstvenu zajednicu naroda. Zajednička istorija trebalo je da bude posmatrana kao snaga stvaranja mira. Nema sumnje da su tvorci ideje o ujedinjenju Evrope smatrali hrišćansko nasleđe kao nukleus tog istorijskog nasleđa, naravno ne u konfesionalnoj formi. Ono što je zajedničko svim hrišćanima bilo je prepoznato van granica pojedinačnih konfesija kao jedinstvena snaga delovanja u svetu. Sve to nije delovalo daleko ni od velikih moralnih ideala iluminizma koji su, da tako kažemo, izbacili na površinu racionalnu dimenziju hrišćanske stvarnosti i uprkos svim istorijskim suprotstavljanjima činilo se da je i u skladu sa osnovnim idealima istorije hrišćanske Evrope. Ova opšta misao nikada nije do kraja pojašnjena detaljno. U tom smislu su ostali problemi koje bi trebalo protumačiti. Na samom početku ideja o skladu među velikim komponentama evropskog nasleđa bila je snažnija od problema koji su se nazirali.

Toj moralnoj i istorijskoj dimenziji, koje su postojale na početku ujedinjenja Evrope, potrebno je dodati još jedan motiv. Evropska dominacija nad svetom koja se iznad svega izrazila kroz kolonijalni sistem i kroz ekonomske i političke sfere, posle drugog svetskog rata je bila završena zauvek. U tom smislu Evropa je kao celina izgubila rat. SAD su se pojavile na sceni svetske istorije kao dominantna snaga, ali i poraženi Japan postaje ekonomska sila, i konačno SSSR je sa svojim satelitima predstavljao imperiju, na koju su pokušavale da se oslone zemlje trećeg sveta, suprotstavljajući se Americi i Zapadnoj Evropi. U toj novoj situaciji pojedinačne evropske države nisu mogle da budu odgovarajući sagovornik. Ujedinjenje njihovih interesa u zajedničku evropsku strukturu bilo je neophodno, ukoliko je Evropa želela da zadrži prevagu u svetskoj politici. Nacionalni interesi su morali da se spoje u zajednički evropski interes. Pored potrage za zajedničkim identitetom koja proizlazi iz istorije kao tvorac mira, postavljalo se pitanje zajedničkih interesa, dakle postojala je volja da Evropa postane ekonomska sila, ono što je pretpostavka da bi se postalo političkom snagom. Tokom razvoja u poslednjih pedeset godina taj drugi aspekt ujedinjenja Evrope je postajao sve dominantniji, rekli bismo odlučujući. Zajednička evropska valuta je najočigledniji izraz te orijentacije evropskog ujedinjenja: Evropa se predstavlja ekonomski i monetarno jedinstvena, i kao takva učestvuje u kreiranju istorije, osiguravajući sopstveno mesto.

Nastavlja se