Evroposlanici traže minimalne socijalne standarde za umetnike i radnike u kulturi

U rezoluciji koja je danas usvojena u Evropskom parlamentu navodi se da članice EU moraju da obezbede da i „slobodnjaci“ i samozaposleni, uključujući umetnike i kulturne radnike, imaju pristup kolektivnim ugovorima.

Evroparlamentarci ukazuju na razlike u nacionalnim zakonodavstvima oko pravnog statusa umetnika koje sprečavaju saradnju i prekogranični rad.

„Članice treba da rade na uzajamnom priznavanju kvalifikacija i diploma radnika u kulturi i stvaralaštvu i uklone sve prepreke za prekogranično kretanje i rad, npr. izmenama administrativnih zahetva za vize, oporezivanje i socijalno osiguranje“, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Takođe su se evroposlanici založili za posebne programe podrške koji će omogućiti mladim stvaraocima i inovatorima da putuju i rade širom Evrope.

Navodi se i da zbog pandemije i umetnici i publika sve više zavise od digitalnih platformi za „striming“ koje autorima nameću „otkupne klauzule“ kupujući od njih puna autorska prava u zamenu za jednokratnu isplatu.

Iz Parlamenta traže da Komisija reaguje na taj problem i osigura pravičnu raspodelu zarade svim stvaraocima, umetnicima i nosiocima prava.

Evroposlanici, kako je saopštio Evropski parlament, pozivaju članice da neguju i brane umetničku slobodu kako bi građani EU uživali u umetničkim kreacijama.

Od Evropske komisije se traži da kazni članice EU koje ne poštuju umetničku slobodu.

Izvestilac Monika Semedo (Obnovimo Evropu) rekla je da su mnogi umetnici i pre pandemije morali da rade i drugi posao da bi obezbedili pristojan život.

„Tražimo od članica i EU da preduzmu mere protiv nestalnih prihoda, neplaćenog rada i nesigurnosti posla i zaštite minimalne standarde prihoda umetnika i poslenika u kulturi. Potrebno je i da se izbegnu birokratske teškoće, poput radnih dozvola ili dozvola za održavanje festivala i dvostrukog oporezivanja umetnika koji rade preko granice“, rekla je evroposlanica iz Luksemburga.

Kulturni i kreativni sektor u EU u 2020. je zabeležio pad prometa veći od 30 odsto, što je ukupno gubitak od 199 milijardi evra, pri čemu su sektori muzike i izvođačkih umetnosti imali gubitke od 75 odnosno 90 odsto.