Evropska komisija objavila nacrt Zakona o kritičnim sirovinama: Šta to znači za litijum u Srbiji?

Evropska komisija je 16. marta objavila predlog novog Zakona o kritičnim sirovinama, koji predstavlja deo paketa zakona uz pomoć kojih Evropa planira da parira Kini i SAD u proizvodnji zelenih tehnologija, ostvari ciljeve iz Zelenog dogovora i dostigne najavljene neto nula emisije gasova staklene bašte do 2050. godine, piše Klima101.rs.

Međutim, ovaj zakon ima posebnu važnost za Evropsku uniju, ali potencijalno i za budućnost Srbije: naime, pod “kritičnim sirovinama” smatraju se pre svega retki metali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije, među koje spada i litijum, trenutno nezamenljivi činilac u proizvodnji baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo.
Šta se menja sa novim zakonom?

Pre svega, Evropska unija planira da vidno smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine koja je trenutno najveći izvoznik na svetu: utvrđen je cilj da do 2030. godine evropski rudnici i reciklažni centri proizvode 10, odnosno 15 odsto sirovina neophodnih za zelene industrije Unije.

Sve zemlje članice su obavezane da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiranja potencijalnih novih nalazišta, sa relevantnim nacionalnim programom koji treba da se usvoji u roku od godinu dana.

Ali verovatno najveća promena koju uvodi novi zakon je osnivanje Odbora za kritične sirovine, kojeg će činiti predstavnici svih članica EU kao i Evropske komisije. Među različitim ovlašćenjima Odbora je i pravo da se određeni projekti eksploatacije proglase za “strateške”, što sa sobom nosi niz administrativnih olakšica.

Štaviše, novi zakon eksplicitno navodi da je za novi rudnik strateški važnog resursa, maksimalni period čekanja na dozvolu 24 meseca. Ovo je ogromno ubrzanje za Evropu u kojoj se, po određenim navodima, na dozvolu za otvaranje novog rudnika često čeka i duže od decenije.

Ovakvo ubrzanje mora imati i ekološku cenu. Čitajući zakon, smernice i saopštenja koje je objavila Evropska komisija, stiče se utisak da je Evropska unija danas voljna da tu cenu plati, makar ako je rezultat razvoj zelenih industrija i tranzicija ka obnovljivim izvorima.
Šta to znači za Srbiju?

Najveća procenjena nalazišta litijuma u Evropi su, redom, u Nemačkoj, Češkoj i Srbiji, sa drugim zemljama daleko iza. Međutim, nalazišta u Nemačkoj, koja se nalaze u dolini Rajne na jugozapadu zemlje, nalaze se na velikim dubinama i zahtevaju nove tehnologije ekstrakcije koje, između ostalog, mogu izazvati zemljotrese, a čija ekološka i ekonomska održivost još uvek nije dovoljno istražena.

Drugim rečima, jedini trenutno poznati “pandan” dolini Jadra u smislu količine i isplativosti ekstrakcije litijuma nalazi se u Češkoj, što Srbiju čini važnom tačkom u bilo kojim budućim planovima evropskih rudnika kritičnih sirovina.

Mada ni novi Zakon, niti prateći dokumenti nigde ne navode Srbiju, najavljena je pojačana saradnja sa strateškim partnerima – izvoznicima širom sveta (kao što su Čile, Namibija i Kanada). Teško je zamisliti da usvajanje Zakona o kritičnim sirovinama neće dovesti i do pojačanog pritiska da se (Evropi daleko bliži) rudnik litijuma u dolini Jadra ipak otvori.

Srbija je 2021. godine otvorila pregovaračko poglavlje 15, koje se tiče energetike, a kojim se, kako piše Ministarstvo za evropske integracije, podrazumeva “implementacija relevantnih pravnih tekovina Evropske unije u energetici, zaštiti životne sredine, korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti konkurencije” u Republici Srbiji.

Da li će ova inicijativa Evrope ponovo pokrenuti temu jadarskog litijuma, i da li će se ovo pitanje opet rešavati na ulicama srpskih gradova – ostaje da se vidi. Ali kada je u pitanju Evropska unija, pravila svakako više nisu ista.