Evropska misija pod kapom Ujedinjenih nacija

Da li će ovaj vikend zaista biti presudan za budućnost Kosova i Metohije, kako tvrde u Prištini i na Zapadu? Prema najavama, 15. juna na snagu bi trebalo da stupi kosovski ustav, urađen prema Ahtisarijevom uputstvu koje nije overeno u SB UN. Proslava je zakazana za dan ranije, baš kada ističe i rok za formiranje srpskih opština na KIM. Kosovski Srbi posle prvih lokalnih izbora koje je od uvođenja protektorata UN juna 1999. u Pokrajini organizovao Beograd dobijaju 26 lokalnih samouprava i baš 15. juna, kao odgovor na kosovski Ustav, zvanično najavljuju konstituisanje privremene skupštine KIM, planirano na Vidovdan.

Srbi u kosovskim institucijama

Zbog postizbornih političkih podela u Beogradu, ni najava formiranja privremene skupštine KIM nije prošla bez trzavica i neslaganja u srpskoj zajednici, koja svoje predstavnike ima i u privremenim kosovskim institucijama. Doduše, predstavnike Samostalne liberalne stranke gotovo niko ni u Beogradu ni među kosovskim Srbima ne priznaje. Članovi SLS vratili su se na svoja ministarska i poslanička mesta u kosovskim institucijama posle jednostranog proglašenja nezavisnosti KIM, mada tvrde da neće učestvovati ni u kakvim proslavama jednostrane kosovske državnosti. Njihovo nedavno prisustvo u delegaciji Prištine predstavnici Evropskog parlamenta upotrebili su kao „džoker -alibi“ protiv protesta Beograda zbog postavljanja zastave Kosova u Briselu.

Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, smatra da 15. juna ipak „neće doći do dramatičnih posledica i ozbiljnih promena na KIM“.
– Priština donosi svoj ustav u vreme kada je Pokrajina u svakom pogledu međunarodni protektorat u kojem nema poštovanja elementarnih normi civilizacijskog društva i kada su pripadnici takozvanih nealbanskih zajednica izloženi segregaciji kakvu savremena Evropa ne poznaje. Sve to upućuje na zaključak da međunarodnu zajednicu očekuje dug i mukotrpan posao na KIM. Najvažnije je da se u Pokrajini očuva mir. Verujem da je svrha donošenja ustava smirivanje radikalnih albanskih struja u Pokrajini – objašnjava za Danas Milivoje Mihajlović.
U vreme pisanja ovog teksta (četvrtak popodne) u Beograd i Prištinu stiglo je dugo očekivano pismo Ban Ki Muna, generalnog sekretara UN, s predlogom rekonfiguracije Unmika. Ban Ki Mun je, kako se tvrdi u diplomatskim krugovima, ovu stvar više puta odlagao očekujući da se u Beogradu formira nova proevropska vlada, ali je morao da vodi računa i o kalendaru Prištine. On bi svoj papir trebalo da dostavi i Briselu i Savetu bezbednosti UN, gde se očekuje rasprava na tu temu.
U svom pismu generalni sekretar tvrdi da su po pitanju statusa KIM UN „striktno neutralne“ i da Rezolucija 1244 ostaje na snazi dok SB ne odluči drugačije. On je, između ostalog najavio da će rekonfiguracija imati ograničeno vremensko trajanje, bez prejudiciranja statusa, i da će tim povodom imenovati novog specijalnog predstavnika na KIM. Operativna uloga Brisela biće određena u dogovoru s visokim predstavnikom EU, najavio je Ban Ki Mun.
U iščekivanju Ban Ki Munovog predloga, o kojem bi trebalo da se što pre izjasni SB UN, prištinski mediji na albanskom jeziku razrađivali su najrazličitije varijante. Jedna od njih je i da ovaj plan predviđa „zamenu Unmika Euleksom, a Srbiju pokušava da umiri nuđenjem sporazuma koji će sadržati pitanja iz oblasti policije, pravosuđa, kontrole granica, saobraćaja i kulturne baštine, u oblastima pretežno naseljenim Srbima“, tvrdi prištinski dnevnik Ekspres. Isti izvor kaže da prištinski politički analitičari ovakav scenario nazivaju „mekom podelom“ KIM.
Sam predlog Ban Ki Muna, kao i najave eventualnog sporazuma, umnogome liče na Predlog o saradnji Unmika i Beograda na sprovođenju Rezolucije 1244 u situaciji posle jednostranog proglašenja nezavisnosti KIM, koji je 16. marta Slobodan Samardžić, ministar za KIM u Vladi Srbije, ponudio Civilnoj misiji UN. Beograd je na ovu temu otvorio pregovore sa Sekretarijatom UN, delom i preko kancelarije UN u Beogradu. Pregovori su trenutno u zastoju zbog, kako u Ministarstvu za KIM kažu, protivljenja SAD takvom dogovoru. U diplomatskim krugovima strahuju da bi sporazum, zbog načina na koji su UN preformulisale srpske predloge, za Beograd mogao da bude neprihvatljiv.
Pitanje da li bi odbijanje Munovog plana u Beogradu dodatno iskomplikovalo status misije EU na KIM, u Kancelariji međunarodnog predstavnika u Pokrajini zasad ne žele da komentarišu. Iz Moskve je već stigao signal da „koraci u pravcu zatvaranja Unmika predstavljaju samovlašće koje treba odlučno preseći“. U Unmiku su u četvrtak, i posle Ban Ki Munovog pisma Tadiću i Sejdiu, tvrdili da njujorška centrala njima nije dala nikakva uputstva. Aleksandar Ivanko, portparol Unmika, najavio je samo da je Komitet UN za 10 odsto umanjio budžet Unmika za naredni period, što znači da će 30 odsto službenika Misije ostati bez posla, dok ostali ostaju na svojim dužnostima.
Na KIM u ovom trenutku deluje više administracija. Prisustvo Unmika i Kfora definisano je Rezolucijom 1244 SB UN, mada obe organizacije ubrzano pokušavaju da se prilagode novonastalim uslovima na terenu. Rad privremenih kosovskih institucija regulisan je Ustavnim okvirom za rad privremenih institucija. To je dokument Unmika, koji bi 15. juna trebalo da zameni kosovski ustav, što je prema rečima Pitera Fejta, specijalnog predstavnika EU na Kosovu, već dogovoreno između misija UN i EU u Pokrajini, mada niko od međunarodnih predstavnika ne želi da precizira kakva je u tome uloga centrale UN u Njujorku i da li je saradnja dve misije zasnovana na konkretnijoj pravnoj formi i na kojem nivou. Priština ne krije da posle 15. juna što pre želi da vidi leđa Unmiku, a pojedine opštinske vlasti već zvanično odbijaju da poštuju odluke šefa Civilne misije UN, preteći demonstracijama građana, kao što se nedavno dogodilo u Dečanima.
Srbija kao država „domaćin“ vojnoj i civilnoj misiji UN takođe ima svoje institucije u Pokrajini. One su u srpskim mestima i, ma koliko Priština i stranci tvrdili da su te institucije „nelegalne i paralelne“, Beograd od jednostranog proglašenja nezavisnosti KIM 17. februara radi na njihovom jačanju. EU koja više od godinu dana radi na unapređenju svoje uloge na KIM, posle 17. februara najavila je razmeštanje Euleksa koji bi, u skladu sa Ahtisarijevim planom o nadgledanoj nezavisnosti Pokrajine, trebalo da preuzme nadležnosti u oblasti pravosuđa, bezbednosti i carina. Takođe je otvorena i kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika koji bi, da je sve išlo po planu, posle 15. juna preuzeo ovlašćenja koja prevazilaze dosadašnju vlast šefa Unmika.
Piter Fejt je na KIM, između ostalog, stigao po odluci Međunarodne upravljačke grupe, koja je već na osnivačkom sastanku 28. februara u Beču odstupila od Ahtisarijevog plana na osnovu kojeg je nastala. Među njenim članicama, iako je to Ahtisari predvideo, nema Ruske Federacije. Fejt kaže da on „zapravo ima dva mandata“ – kao međunarodni civilni predstavnik predstavlja zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i ima zadatak da primeni Ahtisarijev plan, te kao specijalni predstavnik EU. On tvrdi da UN ne mogu da utiču na rad Međunarodne civilne kancelarije, dok je njegov posao na olakšavanju uspostavljanja Euleksa vezan za predlog Ban Ki Muna kako će se „ova misija uključiti u celokupan sistem“.
Iako je pre 17. februara sve delovalo jednostavno, ispostavilo se da je neslaganje Moskve i Beograda s prisustvom misije EU bez saglasnosti i nove rezolucije SB UN, ipak iskomplikovalo planove Prištine, SAD i Brisela. Euleks će kasniti, niko ne zna koliko jer se, zbog podeljenosti SB oko kosovskog pitanja, sada ubrzano traži pravna formulacija za njegovo prisustvo u južnoj srpskoj pokrajini. UN koje su 1999. donele važeću Rezoluciju 1244 i koje su odgovorne za njeno sprovođenje, proglasile su se statusno neutralnim u slučaju KIM, ali Ban Ki Mun očigledno nije spreman da sam pozove misiju EU, kako se najavljivalo.
U Pripremnoj misiji EU na Kosovu Danasu je rečeno da se zasad jedino zna da će Euleks formalno početi s radom 16. juna, a da je sve ostalo nepoznanica i za službenike ove misije. U diplomatskim krugovima tvrde da je stvar toliko mučna da šef Euleksa general Iv De Kermabon, inače bivši komandant Kfora, izbegava neposredno radno mesto i uglavnom se drži Brisela i Pariza. To, naravno, ne sprečava kosovske i međunarodne zvaničnike da tvrde da će misija, kao i kosovski ustav, funkcionisati na celoj teritoriji KIM.
– Međunarodna mirovna misija na KIM zapala je u ćorsokak. Nastojanje da se, prema svim ocenama, neuspešna misija Unmika zameni Euleksom, u startu nailazi na brojne prepreke, od nelegitimnosti do neorganizovanosti. Pod ozbiljnu sumnju dovedeni su i karakter i ovlašćenja dela međunarodnog prisustva na KIM. Euleks će, verovatno, svoju poziciju u Pokrajini još dugo pokušavati da gradi pod kapom UN. Ne verujem da će UN povlačiti poteze mimo međunarodnog prava, naročito ako ti potezi prete da destabilizuju krhki mir u Pokrajini – kaže Milivoje Mihajlović.
Donošenje i stupanje na snagu kosovskog ustava, baš kao svi prištinski poslovi vezani za jednostrano proglašenje nezavisnosti, državni vrh Srbije smatra nelegitimnim i protivzakonitim. Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u odlazećoj i jedan od ministarskih kandidata u novoj proevropskoj vladi, već je obećao kontinuitet u politici Beograda prema KIM.
Kosovski Srbi će, u dogovoru s resornim ministrom, na kosovski ustav odgovoriti formiranjem privremene skupštine KIM koja će zasad imati reprezentativno-politički karakter. Zasad nema mesta u institucionalnom sistemu Srbije, čijim Ustavom nije predviđena, pa će to moguće biti novi zadatak za domaće zakonodavstvo.