Evropska unija će podržati zelenu transformaciju Srbije sa osam miliona evra

„EU je glavni ekonomski partner Srbije i najveći investitor kada su u pitanju zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena. Želimo da pomognemo Srbiji da poveća svoje ambicije u borbi protiv klimatskih promena i efikasno se izbori sa izazovima koje donose klimatske promene“, kazao je Žiofre na panel diskusiji „Zelena agenda za Zapadni Balkan posle UN konferencije o klimi u Glazgovu“.

Dodao je da će EU sarađivati sa vladom Srbije, ali i sa privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva, jer samo zajedno može da se dostigne cilj.

On je podsetio da je cilj EU da do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto, kao i da 2050. godine bude prvi ugljenično-neutralan kontinent.

Podsetio je i na cilj koji je postavljen na nivou UN da se ograniči povećanje temperature na planeti na maksimalno na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijskog doba, jer bi povećanje temperature iznad ovih vrednosti „dovelo do katastrofalnih rezultata“.

Pomoćnica generalnog sekretara UN-a i direktorka Programa za razvoj UN (UNDP) u Evropi i Centralnoj Aziji, Mirjana Špoljarić Eger, koja danas boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, istakla je da je važno da Srbija što pre poveća svoje Nacionalno utvrđene doprinose za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i pokrene zelenu transformaciju privrede.

„Ukoliko ostvari zelenu transformaciju, to bi pomoglo Srbiji da bude konkurentnija na tržištu, da stvara održiva radna mesta, odnosno da njena ekonomija bude održivija u budućnosti, kao i da zaštiti životnu sredinu“, kazala je Špoljarić Eger.

Istakla je kako bi, zahvaljujući podršci EU kroz projekat „Zelena agenda za Srbiju“, trebalo da se privuče više od 50 miliona evra privatnog i javnog kapitala „koji će omogućiti Srbiji da smanji potrošnju energije i zagađenje životne sredine, poveća udeo obnovljivih izvora energije i poboljša upravljanje prirodnim resursima i otpadom“.

Prema njenim rečima, nemoguće je održavati ekonomiju ukoliko se dalje oslanja na ugalj i emitovanje ugljen-dioksida.

Špoljarić Eger je ocenila da je odlično što se Srbija pridružila važnim inicijativama koje su pokrenute na konferenciji o klimi u Glazgovu i pozvala je vladu Srbije da „poveća svoje ambicije u toj oblasti“.

Ministarka privrede Srbije Anđelka Atanasković naglasila je da će zelena transformacija privrede omogućiti dugoročno očuvanje likvidnosti srpske privrede, posebno na najvažnijim izvoznim tržištima, poput EU, koje već favorizuje zelene i niskougljenične proizvode.

Prema njenim rečima, zbog toga je Strategija industrijske politike Srbije do 2030. godine prepoznala koristi zelene transformacije, i zbog toga vlada Srbije posebnim merama podržava primeni zelenih tehnologija u industriji i privredi i postiče uvođenje kružnog modela poslovanja radi racionalnog korišćenja resursa u proizvodnji.

Atanasković je kazala da je potrebno da se naparavi otklon od uobičajenih modela razvoja i da se okrene održivim načinima proizvodnje i potrošnje.

„To podrazumeva prelazak sa fosilnih goriva na OIE, sa ekonomije koja je zasnovana na zastarelim tehnologijama i linearnim poslovnim modelima ka zelenoj i kružnoj ekonomji koja štedi resurse i energiju i smanjuje zagađenje životne sredine“, kazala je ministarka.

Istakla je da su svi ti elementi sadržani u „Zelenoj agendi“, kao novom razvojnom konceptu za Zapadni Balkan na koji su se lideri regiona obavezali usvajanjem Sofijske deklaracije.

Ona je dodala da je energetska kriza, koja je podigla cene ključnih eneregenata, poput gasa i nafte, pokazala da što pre treba pronaći odgovor na koji način umanjiti štetu, osigurati energetsku stabilnost i smanjiti energetsku zavisnost.

„Iako fosilna goriva donose kratkoročnu dobit, aktuelna kriza nas opominje da dugoročno rešenje leži u obnovljivim izvorima energije“, rekla je Atanasković, istakavši da će ulaganje u OIE postajati sve jeftinije, a u fosilna goriva sve skuplje.

Podsetila je i na štetu koju je Srbija zbog posledica klimatskih promene, odnosno ekstremnih vremenskih prilika, pretrpela nakon 2000. godine u iznosu od šest milijardi dolara.

„Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko temperature nastave da rastu prema predviđanjima, Srbije neće moći da održi poljoprivrednu proizvodnju kakavu ima sada, a koje čini 7,5 odsto BDP-a zemlje“, kazala je ministarska.

Upozorila je da bi klimatske promene mogle da uspore privredni rast, a posebno su ugrožene oblasti poput šumarstva, proizvodnje energije, transporta i infrastrukture.

U panel diskusiji su učestvovali i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Makleod, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Lakićević, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković i šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi.

Cilj projekta „Zelena agenda za Srbiju“, koji će od 2022. godine, uz finansijsku podršku EU, sprovoditi UNDP, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i EIB, je da pomogne Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne aktivnosti i poveća ulaganja u zelenu transformaciju, posebno u oblastima dekarbonizacije, smanjenja zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, cirkularne ekonomije, poljoprivrede i proizvodnje hrane, kao i zaštite biodiverziteta.