Evropska unija preskače zapadni Balkan

Ovo je samo deo stavova koje su u prethodnih pet dana u Istanbulu razmenjivali novinari iz 32 evropske zemlje na temu proširenja. Kao dobitnici Evropske nagrade za mlade novinare, oni su na završnoj konferenciji imali priliku da iznesu svoje viđenje o problematičnoj temi kao što je proširenje EU, ali i da prenesu atmosferu koja vlada u javnom mnjenju njihovih zemalja.

Slika po zemlje Zapadnog Balkana nije nimalo ružičasta. Turska je za većinu u EU mnogo interesantnija tema i izazov u procesu proširenja uprkos brojnim negativnim stavovima prema učlanjenju te zemlje. Došlo se do zajedničke ocene da stavovi prema proširenju zavise najviše od unutrašnjih pitanja svake od članica. Dok je za građane Portugala pitanje proširenja EU daleko, dotle je za Grčku veoma bitno. Grci podržavaju ulazak i Zapadnog Balkana i Turske u EU (nešto više severnih suseda). Dok ekonomske veze igraju jaku ulogu u takvom viđenju, jedan od razloga je i geografska izolovanost Grčke od ostatka EU. U Portugalu građani gotovo da ne razmišljaju o proširenju i samo malo više pažnje posvećuju Turskoj. Jedan deo građanstva i političkih opcija ima stav da ne bi bilo fer sprečavati druge da uđu u EU ako su i oni u tome uspeli, a drugi smatraju da je Unija već „pretrpana“ i da nema prostora za nove članice. I u Italiji je diskusija o proširenju retka iako se u srpskim medijima često pojavljuju vesti o nedvosmislenoj podršci te zemlje. Razlog za to je, prema oceni predstavnika medija iz Italije, to što se više bave nacionalnim pitanjima. Pojedine političke opcije oštro su protiv učlanjenja Turske zbog religije stanovništva te zemlje. U Hrvatskoj je primetan pad interesovanja kako se ta zemlja približava punopravnom članstvu. Litvanci nemaju jasan stav prema proširenju i, zbog ekonomske krize u toj zemlji, širenje EU nije najbitnije pitanje. Negativan stav imaju Austrijanci uprkos jakim ekonomskim vezama sa jugoistočnom Evropom, a simptomatično je da u poslednje vreme politika u priličnoj meri prati stav javnog mnjenja. Jedan od razloga su i velika izdvajanja Austrije za budžet EU. Građani Nemačke su skeptični jer na problem gledaju kroz prizmu troška koji bi od tog procesa mogli da imaju. Zbog toga se sa sigurnošću i ne može reći kako će se dalje odvijati proces proširenja, ocenjeno je na jednoj od radionica završne konferencije u Istanbulu.

Ono što je bilo problematično za novinare sa prostora zapadnog Balkana jeste i to što u razmišljanjima o proširenju gotovo da njihove zemlje nisu ni pomenute osim kada sami nisu to nametali kao temu. Iako su se svi složili da će Hrvatska biti prva nova članica EU, ni toj zemlji na konferenciji nije pridavano previše pažnje. Zbog toga, utisak sa skupa je takav da je posle pristupanja Hrvatske (koju mnogi očekuju 2012) budućnost ostalih zemalja zapadnog Balkana u EU daleko od izvesne. Ipak, ocenjeno je da finansijska kriza verovatno neće bitnije poremetiti proces proširenja jer je reč o mnogo dugoročnijem projektu nego što bi kriza mogla da potraje, ali o rokovima više niko nije mogao da govori.

Hrvatska brzo u EU

Aleksandra Kas-Granje, direktorka u Direktoratu za proširenje zadužena za Hrvatsku, Tursku, Island i Makedoniju, istakla je na početku konferencije da Evropska komisija očekuje da Hrvatska brzo uđe u Evropsku uniju. „Spremni smo da počnemo razgovore sa Makedonijom čim bude rešen problem sa imenom te zemlje, a takođe smo spremni i za razgovore sa Islandom“, rekla je Kas-Granje i dodala da je približavanje Turske prioritet za Evropsku komisiju. Međutim, ni ona nije pominjala ostale zemlje zapadnog Balkana (što bi se možda moglo pripisati i njenoj funkciji).