Evropska unija u rukama Iraca

Građani Irske izlaći će u četvrtak na birališta kako bi odgovorili na referendumsko pitanje da li prihvataju Lisabonski ugovor ili „mini-ustav“ Evropske unije, kako ga neki nazivaju, koji su šefovi država i vlada 27 članica EU usvojili na samitu u Lisabonu u decembru prošle godine.
Donedavno se u Briselu, u institucijama EU verovalo da je irski referendum samo formalnost. Niko nije mogao da poveruje da bi Irska, veliki dobitnik integracije u EU mogla da odbije ugovor i da tako dovede blok u teškoće. Od pristupanja 1973. godine, Irska se korenito promenila. Od zaostale zemlje, izvoznice radne snage, uglavnom u Sjedinjene Američke Države, postala je jedna od najvećih odredišta imigranata. Danas, 14,1 odsto stanovnika Irske čine imigranti, koji su u njoj potražili spas za sebe i svoje porodice.
Međutim, poslednja ispitivanja javnog mnjenja, od petka, šest dana pred referendum, ukazuju da će 35 odsto građana glasati protiv, samo 30 odsto je za usvajanje, dok je 28 odsto neodlučno uprkos tome što su za „da“ na referendumu sindikati, organizacije poslodavaca i sve političke partije koje imaju zastupnike u parlamentu, sa izuzetkom nacionalističke Šin Fejn.
Posle odbijanja Predloga ustava na referendumu u Francuskoj u maju 2005. i odmah potom i u Holandiji, EU se našla u teškoćama. Bilo je mučno upravljati zajednicom 27 država u kojoj su se odluke usvajale jednoglasno. Jedna od logičnih posledica propasti ustava jeste i odluka o odlaganju svakog proširenja dok se ne reši kako voditi EU koja bi uskoro mogla imati i preko trideset članica.
Izgledalo je da je problem rešen. Na samitu u Lisabonu usvojen je ugovor, zamena za odbijeni Predlog ustava. Lisabonski ugovor sadrži sve elemente odbijenog ustava u pogledu upravljanja Unijom: kvalifikovanu većinu za usvajanje odluka, neophodnu većinu za veto na neku odluku, ulogu predsednika EU, visokog komesara za spoljne poslove, sastav Komisije EU i Parlamenta, ali je oslobođen ustavnih elemenata kao što su himna i zastava.
Zato su sve države članice EU, sem Irske, odlučile da Lisabonski ugovor usvoje u svojim skupštinama. Do sada ga je većina država i usvojila u skupštinima, i ostale bi trebalo da ga prihvate bez problema do kraja godine. Samo je malena Irska, sa četiri miliona stanovnika, upola manja od Srbije, shodno svom ustavu, morala da raspiše referendum.
U Briselu i u Irskoj se spekuliše s tri scenarija u slučaju da Lisabonski ugovor propadne u Irskoj. Prvi, da EU definitivno odustane od ugovora, ali to je malo verovatno, jer je teško moguće upravljati blokom na osnovu do sada važećih ugovora. Verovatniji je drugi, prema kojem bi 26 država članica koje su usvojile Ugovor počele da ga primenjuju, dok bi položaj Irske u EU bio na neki način zamrznut. Po trećem scenariju, o kojem najviše govore irski zagovornici odbijanja Ugovora, Irska bi ponovila referendum uz dobijanje nekih olakšica, uostalom kako je već učinjeno posle odbijanja ugovora iz Nice 2001.
Političke partije, zagovornici usvajanja Lisabonskog ugovora i Brisel odbijaju mogućnost bilo kakvih izmena, ističući da su dokument usvojile druge države i da je „potpuno uravnotežen, da poštuje želje i velikih i malih država EU i da je u njega uloženo osam godina rada hiljada osoba“, dodajući da je „ideja da bi 27 država zbog jedne zemlje morale da započnu posao iz početka apsurdna“.