Evropska vatra u Srbiji

Odavno se ne čuju sirene u 15.05. Zvanični zaborav. Čak i da nije uradio ama baš ništa dobro za tolike godine vladavine, treba ga pamtiti po tome kako je hrabro 1948. izgovorio NE i okrenuo zemlju od stepa iza Karpata ka Evropi.

Istog dana, 4. maja 1979. Margaret Tačer je postala prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, pobedivši na izborima laburiste. Pripisuju joj se mnoge izreke, najčešće one o huliganima i fudbalu, a ja pamtim jednu jednostavnu: „Kad se dvoumiš, reci istinu.“ O njoj je snimljen i film – „Čelična ledi“, sa maestralnom (kao i uvek) Meril Strip u glavnoj ulozi. Ali, taj film je moje veliko razočaranje jer nije govorio o njenoj političkoj karijeri, uspesima i padovima, već o starosti, demenciji, kraju.

Godinu dana kasnije Margaret Tačer došla je na Titovu sahranu, a u septembru te 1980. godine bila je u zvaničnoj poseti SFR Jugoslaviji. Otada do danas nije nam dolazio nijedan britanski premijer.

I ona je kao i Tito umrla u 87. godini, 8. aprila 2013. Sahranjena je ceremonijalno, bez državničkih obeležja i bez mnogo suza. Mnogi Britanci joj nisu oprostili hrabrost, upornost, istrajnost, teške odluke i čeličnu volju.

Subota, 5. maj

Imam utisak da smo se ovih dana više nego ikada ranije bavili predlogom budžeta EU za period 2021-2027, tražeći ono čega u njemu nema – proširenje. Ne pominje se nijednom na trideset jednoj strani Komunikacije. Upitan da li predloženi budžet uopšte dozvoljava prijem novih članica, komesar Etinger kaže da je novac odvojen za podršku reformama u narednih deset godina. Nijedan evro nije odvojen za proširenje. Ukoliko nova članica pristupi Uniji, povećaće se finansiranje i otvoriće se fondovi, kao što je urađeno u slučaju Hrvatske. Pretpristupna pomoć regionu uvećava se sa 12,8 na 14,5 milijardi evra, što je oko 20 odsto, a koliko će tačno svaka zemlja dobiti znaće se početkom juna.

To, naravno, nije dovoljno da se region zaglavljen u tranziciji približi evropskom proseku razvijenosti i dohotka, a sada je na nekih 30 odsto. Pošto se, očigledno, odustalo od nekakvog novog Maršalovog plana za Zapadni Balkan, potrebno je makar otvoriti strukturne fondove pre ulaska, naročito za privatni sektor i preduzetništvo. Zemlje regiona su siromašnije nego pre 30 godina, a čak i uz herojski privredni rast od 5-6 odsto godišnje, biće im potrebno najmanje 15 godina da dostignu evropski prosek. Srbija još uvek nije dostigla nivo BDP-a koji je imala 1989. godine, već je negde na 80 odsto.

Inače, prijem svih zemalja Zapadnog Balkana koštao bi oko dvadesetak milijardi evra. Dakle, ne radi se o novcu.

Nedelja, 6. maj

Lagano štivo uz kafu – intervju Marija Vargasa Ljose u londonskom “Ekonomistu” o slobodi, liberalizmu, diktaturi i idejama. Izašla mu je nova knjiga “Zov plemena” (The Call of the Tribe). Kaže da je knjigu napisao zato što veruje da ništa nije bilo tako pogrešno protumačeno, iskrivljeno i oklevetano kao liberalizam, kako u Americi i Evropi, tako i u čitavom svetu. Tvrdi da je politička korektnost neprijatelj slobode.

I, da, živeo je u Velikoj Britaniji u doba vladavine Margaret Tačer i te godine pamti kao najznačajnije jer je raskrstio sa iluzijama socijalizma i razočaranjem u kubansku revoluciju. A ja sam Ljosu otkrila na svom prvom prekookeanskom putovanju za Njujork davne 1989. (i tada je postojao direktan JAT-ov let) – čitala sam “Razgovor u katedrali” i rešila da moram da odem u Peru. Ni do danas, nažalost, nisam otišla. Uvek ima nešto preče, ali jednog dana…

Ponedeljak, 7. maj

Počinje evropska nedelja. Pre 26 godina osnovan je Evropski pokret u Srbiji. Ni te teške i grozne 1992. među osnivačima nije bilo nimalo sumnje da Srbija treba da pripada Evropi. Prvi predsednik Pokreta Vojin Dimitrijević u obraćanju osnivačkoj skupštini rekao je da Evropski pokret ne sme da bude “vrednosno mlitav”. Kako tada, tako i danas. Tog leta su Hrtkovci postali Srbislavci. Juče je isti akter nameravao da obeleži godišnjicu tog sramnog čina. Na sreću, ovaj put su građani Hrtkovaca bili zaštićeni.

Ni Evropa ne sme da postane vrednosno mlitava. Stvorena je na tri stuba: demokratija, vladavina prava i ljudska prava. Kad se zaljulja samo jedan od ta tri, trese se cela konstrukcija. Najveća opasnost dolazi od populizma i to desnog, koji urušava hrišćansko-demokratsku, centrističku opciju koja je najzaslužnija za stvaranje Evropske unije, koja je uspela da pomiri rad i kapital, drastično smanji klasne razlike i desetine miliona ljudi izvuče iz posleratnog siromaštva. Ta opcija je rešila i kvadraturu kruga nemačko-francuskih odnosa.

Nažalost, na delu je veliko resetovanje. Otvaraju se pitanja nacionalnog identiteta i suvereniteta jer su istočni Evropljani pravo iz komunističke diktature uleteli u liberalnu demokratiju i tržišnu privredu, a, s druge strane, najpre ekonomska, pa potom migrantska kriza, ojačale su slične pojavu u tzv. starim evropskim državama. Zato je preko potreban novi dogovor za Evropu, kako mračnjaci ne bi postali većina. A “mračna Evropa i mračna Srbija se odlično razumeju”, upozoravao je Vojin Dimitrijević.

Utorak, 8. maj

Prošlo je 15 godina od samita u Solunu na kome je zemljama Zapadnog Balkana data jasna perspektiva ulaska u Evropsku uniju. Nijedna do danas nije ušla, a kad će – ne znamo. Onda kad EU bude spremna da donese takvu odluku. Makronova izjava – “reforme pre proširenja” – upućena je i državama članicama koje se opiru njegovim predlozima dublje integracije, ali može da bude i signal da on ne želi da preuzme lidersku ulogu u proširenju Evropske unije, čemu su se mnogi odavde nadali.

Samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja trebalo je da bude Solun 2, ali po svoj prilici neće biti tako. Kako kažu, neće uopšte biti o proširenju, već o Zapadnom Balkanu i o povezivanju. Da, connectivity je nova buzzword u rečniku evropskih integracija, a Unija i dalje, kako kaže Moravčik, “poseduje najefikasniji oblik projekcije moći u današnjem svetu – obećanje članstva u EU”.

Sreda, 9. maj

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!

Dan Evrope ustanovljen je kao dan sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim korakom u nastanku Evropske unije.

Evropski pokret organizuje tradicionalna uličnu akciju na Trgu republike tačno u podne. Gužva, mladi, volonteri, poznata lica. Civilno društvo je čuvar evropske vatre u Srbiji, pošto integracija kao tema jedva da postoji u javnom prostoru. Razgovor s građanima srdačan, ali bez ikakvih emocija. “Svi smo mi pomalo letargični”, reče jedna gospođa. Da, da, evroletargični, dodajem ja.

Uveče smo na Cvetnom trgu, premijera filma “Lumiere” Tjeria Fremoa, direktora Kanskog festivala i Instituta Lumier. Nezaboravne slike Francuske s početka 20. veka privukle su veliki broj posetilaca. Ima nade.

Četvrtak, 10. maj

Aktuelni izazovi Evropske unije – to je tema skupa koji Evropski pokret u Srbiji organizuje u EU Info centru. Bilo je govora i o Brexitu i šta posle njega, kakav je njegov uticaj na EU, a kakav na politiku proširenja. Zaključeno je da se Unija suočava sa institucionalnom krizom čije rešavanje zahteva solidarnost, koheziju i fleksibilnost. Mogući ishodi krize su: nastanak labavog saveza država ili Evropa u više brzina.

Nažalost, zemlje kandidati za članstvo, a među njima i Srbija, ne učestvuju u debati o budućnosti Unije, iako bi trebalo. A budućnost Srbije jeste stvaranje evropskog modernog društva zasnovanog na vladavini prava, ekonomskom napretku, stabilnosti i saradnji u regionu.

* Autorka je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji