Evropske vrednosti samo na papiru

Osim ako nije imao drugačiju nameru, poslanik iz Novog Pazara Enis Imamović verovatno se začudio reakciji ministarke Jadranke Joksimović, koja mu je zamerila što joj se obratio sa „uvažena ministarko“, jer ona nije „Nušićev lik“, kako je rekla, niti „supruga ministra“, već „ministar“.

Ono što ovde zbunjuje jeste što je takav stav javno iznela ministarka za evropske integracije, jer je upravo rodno osetljiv jezik jedan od segmenata Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020, kojom se ispunjavaju „obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja Evropskoj uniji“.

Inicijativu za izradu i usvajanje Strategije pokrenulo je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, čija je članica u početku bila i ministarka Joksimović.

U strategiji, u čijoj su izradi učestvovale i evropske institucije poput Delegacije EU, UNDP, OEBS, navodi se da „primena politike jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti podrazumeva upotrebu nediskriminatornog, rodno osetljivog jezika“.

Takav jezik, koji se odnosi i na upotrebu ženskih naziva zanimanja i funkcija žena, jedino je prihvatljiv sa stanovišta rodne ravnopravnosti i preporučuje se svim državnim ustanovama.

One polako, jedna za drugom, i počinju da poštuju ove zahteve, pa je i na sajtu Vlade RS Jadranka Joksimović navedena kao „ministarka za evropske integracije“.

Sledeći ove preporuke ili možda sopstvenu jezičku intuiciju, poslanik Imamović, međutim, biva optužen za mizoginiju.

Ipak, ministarka Jadranka Joksimović smatra da je mizogin bio način na koji joj se poslanik obratio, a ne rod imenice, jer ju je on, kako tvrdi, nekoliko puta oslovio i sa „gospođo ministarka“ s namerom da potcrta pol i ukaže da joj na toj funkciji nije mesto.

Na molbu da nam objasni svoj stav ona je najpre istakla da je u skupštini predstavljala najvažnije političke aspekte procesa, te da je interesantno da smo najviše pažnje posvetili ovoj njenoj reakciji, ali ne i napuštanju sale poslanika Imamovića, koji je time pokazao manjak debatne kulture.

– Nije mene poslanik Imamović oslovio samo sa „ministarka“, već više puta sa „gospođo ministarka“. Dakle, nije me oslovio ni sa „ministarka Joksimović“ niti sa „gospođo Joksimović“, što bi takođe bilo prihvatljivo kao potpuno rodno senzitivno, već se obraćao sa potpuno mizogeno određenom sintagmom „gospođo ministarka“ koja je opterećena tradicionalnim shvatanjem sadržine tog pojma. Oslovljavanja ljudi prema tituli ili položaju koji obavljaju uopšte ne poznaju „prerodnjavanje“, a posebno ne uz umetanje „gospođo“ na prerodnjenu imenicu. To je potpuno latentno mizogen pristup koji uglavnom koriste muškarci da bi podvukli ženski pol osobe – kaže za Danas ministarka Joksimović.

Ona dodaje da nema ništa protiv rodno senzitivnog jezika i da ga smatra upotrebljivim u pojedinim aspektima jezika.

– Uostalom, ako bi se potpuno primenila rodna senzitivnost, pretpostavljam da bi neko iz mlađe generacije ko sada treba da čita „Gospođu ministarku“ verovatno pristupio čitanju sa predubeđenjem i uverenjem da će radnja pratiti nekakvu intrigantnu priču iz krugova visoke politike i vlade gde je centralni lik žena na poziciji ministra u vladi – ističe ministarka za evropske integracije.

Prema dosadašnjem političkom iskustvu lingvistkinje i magistarke rodnih studija Maje Sedlarević, koja je, između ostalog, bila predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine AP Vojvodine u dva mandata, jedina politička grupacija koja izričito ne priznaje rodno osetljiv jezik, niti bilo kakav ženski politički aktivizam jeste Srpska radikalna stranka.

– Ovakav stav ministarke Joksimović, ugrubo gledano, mogao bi se protumačiti kao radikalsko nasleđe ove političarke. Ono što brine jeste to da je ovakvog retrogradnog nasleđa morala da se oslobodi među prvima, posebno jer se bavi evropskim integracijama, a rodna ravnopravnost svakako je jedan od osnovnih postulata na kojima počiva EU. Stoga ne mogu da se ne zapitam jesu li njena nastojanja iskrena ili samo deklarativna – kaže za Danas Maja Sedlarević.

Ona podseća da, osim što se jezikom kreira svest ljudi, a javnom upotrebom jezika svest javnog mnjenja, on prati društvene tokove i promene i sam se menja i prilagođava, te ministarke ili šefice nisu više supruge ministara i šefova, nego su to žene koje su na tim pozicijama.

– Neizmerno je važno žene u određenim zanimanjima i na određenim pozicijama moći i funkcijama imenovati u ženskom rodu da bismo ih učinili/učinile vidljivima. Takođe, veoma je važno da i one same to čine i pokažu da nas žena ima u svim sferama društva, na svim pozicijama odlučivanja i moći – ističe Sedlarević. Ona objašnjava da gospođa ministarka ili šefovica u 19. ili početkom 20. veka jesu bile supruge, jer žene tada drugo zanimanje, funkciju i titulu nisu ni mogle da imaju, ali je jezik prepoznavao ona zanimanja koja su postojala za žene, poput učiteljice, guvernante, kuvarice.

Ima li Nušićevih junakinja u parlamentu

Nušićevu junakinju prepoznajemo i u današnjem društvu, ali takve osobe ne zovemo više ministarkama. Profesorka emerita Svenka Savić komentariše kako je poslanik Imamović skrenuo pažnju ministarki Joksimović da ne viče na njega, posle čega je usledila njena „istorijska rečenica“. „Na to je predsedavajući Dačić umirivao mladog i uljudnog poslanika rečima da ona tako viče na sve njih. Dakle ministarka verbalna nasilnica tokom dva mandata i ljubazni mladi muškarac!“ Savić se priseća kako joj je Maja Gojković pre desetak godina odgovarala preko novina kako ona nije gradonačelnica, nego gradonačelnik, ali da je kasnije ipak postala „predsednica Skupštine“.

Mihajlović: Ovo nije vreme Nušića, žene su danas ministarke

Predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnoravnost ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da rodno senzitivan jezik još nije zvanično deo zakona i da bi trebalo da postoji široka javna rasprava o tome, kao i da se nada da će nakon toga postojati usaglašeni stavovi koji će biti i deo zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ističe da ovo nije vreme Nušića, da su žene danas ministarke.

Ona je podsetila da su pokušaji Кoordinacionog tela da uvede rodno osetljiv jezik u nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti 2016. godine naišli na velike otpore, koje ne razume, uprkos činjenici da svako ima pravo na svoje mišljenje.

„U nekoliko rečnika, kao što je i Rečnik srpskog jezika Matice srpske, navodi se, na primer, da je ministarka žena koja obavlja ministarsku funkciju. Žene koje predaju u školi ne zovemo profesorima, nego profesorkama, učiteljicama“, rekla je Mihajlović, preneto je iz njenog kabineta.

„Jezik prati društvene tokove i menja se, ovo nije vreme Nušića. Кao što žene nekada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se one bave tim zanimanjima“, navela je Mihajlović.

Ona je ocenila da žene osvajaju sve sfere društvenog života i da je upotreba jezika koji je rodno neutralan diskriminatorna. BETA/N1