Dan urgentne medicine: Razviti svest o promeni organizacije sistema

Tokom zdravstvene krize koja je zahvatila ceo svet, posebno se ističe značaj službi urgentne medicine koje su uspele da se brzo prilagode, organizuju i odgovore velikom izazovu ukazivanja pravovremene pomoći urgentnim pacijentima, ali i očuvanju stabilnosti zdravstvenog sistema.

Urgentna medicina nije samo ambulanta hitne pomoći, niti sanitetsko vozilo puno šarenih torbi i aparata, niti urgentni centar.

Urgentna medicina predstavlja sveobuhvatni sistem u zbrinjavanju akutno obolelih i povređenih pacijenata, a taj sistem započinje na bilo kom mestu gde se povređivanje ili akutno oboljenje dogodi.

Brzina intervencije neretko znači i spašavanje života i povećanje šansi za pozitivan ishod lečenja, zato rad u hitnoj pomoći, službama urgentnog prijema i urgentnom centru podrazumeva i veoma razvijenu sposobnost snalaženja i iznalaženja inovativnih rešenja.

„Evropsko udruženje za urgentnu medicinu je prepoznalo rad i izabralo Društvo lekara urgentne medicine za nacionalnog predstavnika srpske urgentne medicine u ovoj krovnoj instituciji. Naše Društvo broji više od 470 članova, iz zemlje i inostranstva među kojima su i naši lekari iz USA, Švajcarske, Kanade i zemalja bivše Jugoslavije. Pored profesora, lekara specijalista različitih specijalnosti, ravnopravni članovi našeg Društva su i medicinske sestre i tehničari koji su neodvojivi deo stručnih timova”, rekao je prim. dr Miljan Jović, član predsedništva Društva lekara urgentne medicine Srbije.

Osnovni cilj ovog Društva je da urgentnu medicinu u Srbiji podigne na visok nivo, da brine o razvoju lekara na prehospitalnom i hospitalnom nivou zdravstvene zaštite, ali i o edukaciji i obuci medicinskih sestara i tehničara.

Takođe, iz Društva smatraju da je neophodno razviti svest o potrebi napredovanja, promeni organizacije sistema urgentnih medicinskih službi, sa ciljem da se smanji smrtnost i negativne zdravstvene posledice.

„Zato se članovi Društva zalažu da budu uključeni u sve strukture koje donose odluke o načinu funkcionisanja i organizaciji sistema urgentne medicine. Služba urgentnog prijema ima prevashodni cilj da oštrom trijažom i velikim mogućnostima dijagnostike i terapije, rastereti bolničke kapacitete, omogućivši bolje, ekonomičnije i kvalitetnije lečenje onih pacijenata čije lečenje zahteva bolnički tretman“, navodi se u saopštenju Društva.

Takođe, način rada u bolničkim jedinicama urgentne medicine je, kako kako su rekli, logičan nastavak razmišljanja i rada ekipa hitne pomoći na terenu, te se dobija kontinuitet u zbrinjavanju pacijenata, koji je od velikog značaja za njegov dalji tok lečenja.

Cilj obeležavanja Dana urgentne medicine je da ujedini svetsku populaciju i donosioce odluka da razmišljaju i razgovaraju o urgentnoj medicini, na svakom nivou organizacije.

„Smatramo da je važno izgraditi svest o potrebi dobro razvijenih, dobro pripremljenih i dobro organizovanih sistema urgentne medicinske pomoći svuda u svetu, kako bi se povećalo preživljavanje i smanjila invalidnost nakon bilo koje hitne medicinske situacije. Upravo u uslovima vanredne situacije i pandemije presudno je bilo što su se lekari i timovi u jedinicama, koje se bave urgentnom medicinom, brzo organizovali i uspeli da iznesu težinu prvog udara, jer da nije bilo spremnosti na prvim linijama borbe, gotovo sigurno bi se epidemija prelila u domove zdavlja i bolnice, što bi značilo krah čitavog sistema”, rekao je Jović.

Aktivnosti tokom pandemije

Katastrofe-pandemije su pre svega izazov koji pokazuje kada, koliko i na koji način je društvo spremno da reaguje.

COVID pandemija je i dalje veliki izazov ne samo za zdravstveni sistem, već i za društvo u celini. Kada se katastrofa dogodi, svaka prepreka, organizacioni nedostaci i kašnjenje u pružanju pomoći mogu da budu fatalni za veliki broj ljudi.

Posao u službama urgentne medicine generalno je povećan i usložnjen tokom čitavog perioda pandemije.

Porast broja COVID pozitivnih pacijenata je imao direktan uticaj na povećanje obima posla, jer je predstavljao dodatno opterećenje uz redovni obim posla.

„Od početka COVID pandemije, u Srbiji je preminulo više od 100 lekara i više od 30 medicinskih sestara i tehničara. Nažalost, preminulo je i dvoje specijalista urgentne medicine dr Snežana Živković iz Bora i dr Slobodan Blagojević iz Čačka. Takođe, preminuo je i dr Miodrag Lazić, direktor Urgentnog centra u Nišu. Nadamo se da nijedan naš kolega više neće izgubiti život, spašavajući živote građana.” istakao je Jović.

Prema njegovim rečima, bilo je realno očekivati da padom broja COVID pacijenata dođe i do smanjenja pacijenata koji se javljaju službama urgentne medicine, ali to je samo delimično tačno, jer se sada otkriva i druga, post COVID situacija.

„Sada nam se javlja veliki broj pacijenat koji nisu mogli ili nisu smeli da odlaze na redovne kontrole zbog svojih hroničnih oboljenja. Tako da je posao samo fizički malo lakši, ali su pacijenti teži i kompleksniji za zbrinjavanje, što predstavlja novu dimenziju opterećenja“, pojasnio je on.