Evropski zvaničnici sastali su se prošle sedmice u Briselu kako bi razgovarali o jačanju pokreta nasilnog ekstremizma, koji prete da uđu i u Evropski parlament nakon izbora sledeće godine. Prema rečima Sesilije Malmstrom, evropske komesarke za unutrašnje poslove, nasilni ekstremizam postao je najveća pretnja bezbednosti, „a ekstremističke i populističke snage od Drugog svetskog rata nisu toliko uticale na nacionalne parlamente“.
Na otvaranju konferencije „Osnaživanje lokalnih aktera u prevenciji jačanja nasilnog ekstremizma“, Malmstromova je naglasila da je vreme da Evropa prizna istinu o sve snažnijem trendu ekstremizma, „koji predstavlja jedan od glavnih, ako ne i ključnih, bezbednosnih izazova“.
Kako je EU komesarka dodala, ovaj tip ekstremizma predstavlja veću opasnost od islamističkih grupa, poput Al Kaide. „Nasilni ekstremizam može da nastane u bilo kojoj ideologiji, kao što smo videli na primerima iz Norveške i Francuske“, objasnila je ona.
Miroslav Lazanski, vojnopolitički komentator, kaže za Danas da opasnost od nasilnog ekstremizma u Evropi postoji, „a da bi se iskorenio, potrebno je ući u sam problem njegovog nastanka“. „Pitanje je na čemu se ekstremizam regeneriše? Da li su to socijalne razlike, ogorčenost, potištenost…“, ukazuje Lazanski.
Svi oblici ekstremizma sa Bliskog Istoka ili Azije, prema njegovom mišljenju, mogu lako da se pojave u Evropi. Lazanski ističe da je Al Kaida i dalje opasna, i to prvenstveno zbog novih terorističkih metoda kojima se okreće, kao što je biološko oružje.
U septembru 2011. Evropska komisija je pokrenula Mrežu za svest o radikalizaciji (RAN), koju vodi upravo Malmstromova, čiji je cilj da pomogne EU i zemljama članicama u borbi protiv nasilnog ekstremizma. RAN okuplja radnike, istraživače, profesore, verske vođe, lidere zajednica i mlade ljude koji širom Evrope pokušavaju da pomognu pojedincima „uhvaćenim“ u radikalizam i mogućnost da učine nasilna dela.
U program ove mreže uključen je, između ostalog, trening za lokalnu policiju u otkrivanju nasilnog ekstremizma, organizovanje deradikalizacije za osuđene ekstremiste, pomoć žrtvama terorizma da šire svoje priče kao mehanizam za prevenciju i angažovanje bivših ekstremista da rekonstruišu priče.
„Svi se slažemo da će najveći deo posla u vezi sa nasilnim ekstremizmom morati da se uradi na lokalnom i nacionalnom nivou. Ljudi bliski onima koji su u opasnosti od radikalizma najbolje mogu da otkriju ta negativna kretanja i uspostave preventivne mere. Kada su ugrožena naša demokratska društva, svi, uključujući i škole, zdravstvene ustanove, nevladine organizacije, moraju da rade“, rekla je Malmstromova, dodajući da joj je žao što u RAN nisu uključeni eksperti iz svih zemalja EU, i pored toga što ova mreža broji preko 100 članova.
Iz Evropske komisije poručuju da borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nije samo pitanje bezbednosti. Najbolja prevencija je da se već na početku zaustavi uključivanje ljudi u nasilni ekstremizam i terorističke aktivnosti ili da se ubede da odustanu od takvih ideja i metoda. Ovim zadatkom ne može da se bavi mali broj pojedinaca i vlada. Priroda fenomena zahteva da široki raspon aktera, kako bi se steklo bolje razumevanje, pronašla taktika za ublažavanje ili sprečavanje te aktivnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
