Evropski gradovi najskuplji za život

Evropski gradovi su najskuplji gradovi na svetu za život doseljenika, pri čemu se Moskva, London, Oslo, Kopenhagen, Ženeva, Cirih i Milano ubrajaju u prvih deset takvih metropola, navodi se u studiji konsultantske kuće Merčer. Moskva je već dve godine najskuplji grad na svetu, Tokio je zbacio London s drugog na treće mesto, a pored njega na listi su i dva neevropska grada Hongkong i Seul.
Veliki broj evropskih gradova je preplavio ovu listu, pri čemu se Varšava sa 67. popela na 35. mesto, zatim Prag sa 49. na 29, a Istanbul sa 38. na 23. na osnovu jake lokalne valute. Brisel, sedište EU, takođe je sa 44. prešao na 39. mesto.
„Slabljenje dolara s jedne i jačanje evra i mnogih drugih valuta, s druge strane, rezultiralo je značajnim promenama u ovogodišnjem rangiranju gradova“, izjavio je analitičar Merčera Ivon Trejber. „Naše istraživanje potvrđuje globalni rast cena izvesnih namirnica i benzina“, dodala je ona. „Ovo je delom izbalansirano smanjenjem cena izvesnih artikala, kao što je bela tehnika“. Studija Merčera proučava koliki su troškovi smeštaja, transporta, odeće, potrepština za domaćinstvo i zabave, a cilj istraživanja jeste da se pomogne multinacionalnim kompanijama da odrede koliko treba platiti radnike u inostranstvu.
U izveštaju se takođe ističe da „za razliku od prethodne godine, jaz između najskupljih i najjeftinijih gradova na svetu čini se da se ove godine produbio“ iako su se brazilski i indijski gradovi popeli na lestvici metropola. Ispostavilo se da je Sofija, prestonica Bugarske, najjeftiniji evropski grad i nalazi se na 97. mestu, dok je Asunsion u Paragvaju najjeftiniji grad na svetu na čak 143. mestu, a prethodi mu Kito u Ekvadoru.
Ministar unutrašnjih poslova Italije Roberto Maroni, čija zemlja ima lošu reputaciju zbog velikog broja ilegalnih radnika u poljoprivredi i građevinskom sektoru, predložio je pooštravanje sankcija u kriminalu koje će pogađati „imovinu i bogatstvo“ firmi. S druge strane, grupa od sedam zemalja, koja uključuje Nemačku, Finsku, Mađarsku, Letoniju, Poljsku, Holandiju i Švedsku, tvrdi da uvođenje kaznenih mera ne bi bilo opravdano. „Postoje drugi načini za borbu protiv radnika na crno“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih polova Volfgang Šojble na sastanku s evropskim partnerima.
Ista grupa evropskih zemalja takođe je odbacila ideju o uvođenju minimalnog broja nasumičnih godišnjih inspekcija u firmama. Predlog Evropske komisije o uvođenju sankcija poslodavcima koji zapošljavaju radnike bez dokumenata i nisu Evropljani datira od maja 2007. Prema ovom dokumentu, ti poslodavci mogu biti novčano kažnjeni, izgubiti dozvolu za rad i subvencije. Oni takođe moraju da plate troškove povratka migranta u matičnu zemlju, takse, i zaostale plate.