Evropski naučnici postavili rekord u energiji nuklearne fuzije

Izgledi za korišćenje energije koja postoji u zvezdama korak su bliže stvarnosti pošto su evropski naučnici postavili novi rekord za količinu energije oslobođene u trajnoj reakciji fuzije, piše Gardijan.

Istraživači u fuzijskom eksperimentu u pogonu JET (Joint European Torus) u Oksfordširu proizveli su 59 megadžula topline, što je ekvivalentno s oko 14 kg eksploziva TNT, tokom fuzije od pet sekundi, više nego udvostručivši prethodni rekord od 21,7 megadžula kojeg je ista stanica postavila 1997.

Podvig obznanjen 9. februara desio se posle više od dve decenije testiranja i usavršavanja u britanskom Kalhem centru za energiju fuzije i pohvaljen je kao „velika prekretnica“ na putu ka fuziji kao održivom i niskougljeničnom izvoru energije.

JET je dom najvećeg i najmoćnijeg operativnog „tokamaka“ na svetu – uređaja u obliku krofne kako bi zadržao plazmu ili visoko jonizovane gasove, koji se zagrevaju na 150 miliona stepeni Celzijusa, ističe Gardijan, dodajući da na takvim ekstremnim temperaturama atomska jezgra mogu da se spoje u nove elemente i oslobode ogromne količine energije.

Perspektiva fuzijske energije je vrlo privlačna, naglašava britanski list dodajući da ona ne stvara efekat staklene bašte, a jedan kilogram fuzijskog goriva ima oko 10 miliona puta više energije od jednog kilograma uglja, nafte ili gasa.

Stručnjaci pozdravljaju značajan korak evropskih naučnika u savladavanju tehnologije koja bi mogla da omogući da se jednog dana nuklearna fuzija koristi kao čist i gotovo neograničen izvor energije, ukazuje Asošiejtid pres.

Naučnici koji nisu uključeni u evropski projekat JET-a veruju da se radi o značajnom rezultatu, ali ističu da je to još jako daleko od korišćenja snage fuzije u komercijalne svrhe.

Eksperiment u pogonu JET u Velikoj Britaniji svakako budi nadu da bi taj čisti izvor energije u budućnosti mogao da se komercijalno koristi, ukazuje Fajnenšl tajms.

JET je uz saradnju članica Evropske unije, Švajcarske, Velike Britanije i Ukrajine, osnovan 1978. godine, i predstavlja najveći je i najmoćniji operativni „tokamak“ stroj na svetu.

Dizajn koji su razvili sovjetski naučnici 50-ih koristi snažne magnete za držanje plazme od dva vodonikova izotopa – deuterijuma i tricijuma – na mestu dok se zagreva na temperature veće nego u Suncu, tako da se atomske jezgra spajaju oslobađajući energiju.

Energija fuzije ima dosta skeptika s obzirom na to koliko je vremena trebalo da se postigne napredak ali, kako ističe Fajnenšel tajms, za nju je povećano interesovanje poslednje decenije kao mogućeg alata u borbi protiv klimatskih promena.

Očekuje se da će napredak postignut u JET-u poslužiti budućim eksperimentima u Iteru, najvećem svetskom projektu nuklearne fuzije, koji se trenutno gradi u Francuskoj, u vrednosti više od 20 milijardi dolara, ističe britanski list, dodajući da su JET i Iter dva od nekoliko velikih, javno finansiranih fuzijskih projekata širom sveta.

Zabrinutost oko klimatskih promena doprinela je talasu interesovanja za istraživanje fuzije kod privatnih kompanija koje pokušavaju da ubrzaju napredak prema komercijalnoj fuziji bržim tempom od akademskih i vladinih napora, piše Volstrit džurnal.

Oko 35 kompanija u svetu utrkuje se ko će biti prva koja će da napravi pogone s mrežnom energijom i da ih komercijalizuje isporukom u elektroenergetsku mrežu, ističe list i dodaje da je prema nekim podacima za te napore do sada prikupljeno oko 4,3 milijarde dolara.

Trenutno se nuklearna energija – koja pokriva oko 10 odsto svetske električne energije – proizvodi fisijom, procesom cepanja atoma. Ali fisija stvara radioaktivni otpad koji može da traje hiljade godina. S druge strane, pojašnjava Volstrit džurnal, fuzija ne proizvodi takav otpad ili ne stvara efekat staklene bašte koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva.

Očekuje se da će pogon Iter koji se uz podršku svetskih vlada, uključujući članice Evropske unije, SAD, Kinu i Rusiju gradi u južnoj Francuskoj, biti poslednji korak u dokazivanju da nuklearna fuzija može da bude pouzdan izvor energije u drugoj polovini veka, ističe Bi-Bi-Si (BBC).

JET će verovatno biti povučen posle 2023, a Iter će početi eksperimente s plazmom 2025.

Iako je najava fuzije odlična vest, nažalost ona neće pomoći u borbi za smanjenje efekata klimatskih promena, ističe Bi-Bi-Si, ukazujući da je neizvesno kada će fuzijska energija biti spremna za komercijalnu upotrebu.

Jedna procena sugeriše 20 godina. Međutim, naglašava Bi-Bi-Si tada bi proizvodnju energije fuzije trebalo povećati, što bi značilo odlaganje od možda još nekoliko decenija, dok je potreba za energijom bez ugljenika hitna.