Grad Beograd opredelio više od 400 hiljada evra za još neotvorenu fabriku kineskih vakcina u Srbiji

U maju 2024. godine biće tačno dve godine otkako je završena izgradnja fabrike. No, pogoni i dalje stoje, o čemu je Danas već pisao.

Uprkos tome što se ne zna da li će i kada će fabrika početi da radi, iz budžeta grada za nju je opredeljeno još novca.

Rešenje o novim izdvajanjima je u decembru usvojio Privremeni organ grada Beograda, koji obavlja posao skupštine i izvršnih organa do formiranja nove gradske vlasti posle izbora.

U rešenju se navodi da se iz budžeta grada za 2023. izdvajaju ova sredstva za „opremanje lokacije za izgradnju fabrike“.

Ranije je najavljeno da će ova fabrika, koju zajednički grade Srbija, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, proizvoditi 30 miliona vakcina godišnje.

Kamen temeljac za njenu izgradnju položio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru 2021.

Ali, zgrada fabrike je prazna, a institucije Srbije ne odgovaraju na pitanja RSE zašto kasni otvaranje fabrike, kao i da li će se u njoj uopšte proizvoditi vakcine ili će objekat biti prenamenjen.

Izgradnja fabrike počela je u vreme imunizacije drugom dozom vakcine protiv COVID-19 u Srbiji, septembra 2021. Najveći broj građana Srbije primili su tada tu vakcinu jer je bila prva dostupna.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je u maju 2023. kraj globalne krize izazvane korona virusom.

Šta se navodi u rešenju grada Beograda?

Privremeni organ grada Beograda usvojio je na sednici 15. decembra, između ostalog, rešenje kojim se sredstva od oko 423 hiljade evra izdvajaju iz budžeta za 2023. godinu.

To se navodi u dokumentu koji je objavio Dobrica Veselinović, jedan od članova Privremenog organa i lider opozicionog „Zeleno levog fronta“.

Sredstva su namenjena za tehničku dokumentaciju za uređenje saobraćajne infrastrukture koja vodi do fabrike.

Deo sredstava, oko 117 hiljada evra, treba da bude utrošeno u 2023, dok je drugi deo od 305,5 hiljada predviđen da bude potrošen u 2024.

RSE se povodom donošenja rešenja o raspodeli sredstava iz gradskog budžeta za 2023. za fabriku obratio gradu Beogradu, ali odgovor na pitanja o tome nije stigao.

Koliko je uloženo u fabriku?

Prema podacima iz republičkog budžeta Srbije, na izgradnju fabrike i prateću infrastrukturu utrošeno je više od 36 miliona evra.

Sa druge strane, novac za fabriku predviđen je i lokalnim budžetom grada Beograda.

Prema odluci o budžetu grada za 2022, te godine izdvojeno je oko 9,5 miliona evra za izgradnju i uređenje saobraćajnica koje su povezane sa fabrikom.

Za 2023. tada nisu bila predviđena sredstva, dok se za 2024. predviđalo ulaganje od oko 11,4 miliona evra, ali u dokumentima se ne može jasno videti koliko je sredstava utrošeno.

RSE nije dobio odgovor ni na pitanje koliko je ukupno sredstava grad Beograd do sada uložio u fabriku i infrastrukturu.

Prema saopštenju na sajtu grada Beograda od juna 2021, srpska strana će, prema dogovoru sa partnerima, za fabriku obezbediti zemljište i infrastrukturu.

Koliko su u fabriku uložili partneri Srbije, RSE nije dobio odgovor.

U registru Agencije za privredne registre može se samo videti da je većinski vlasnik firme koja upravlja fabrikom – arapsko-kineska kompanija „Hayat Biotech“ uplatila oko 98 hiljada evra novčanog uloga u kompaniju.

Šta je obećano?

„Danas postavljamo kamen temeljac za novu fabriku čiji je rok za završetak izgradnje prvi kvartal sledeće godine“, pisalo je u saopštenju Vlade Srbije koje je medijima dostavljeno u septembru 2021. povodom polaganja kamena temeljca.

U saopštenju se takođe predviđa da će prve proizvedene količine vakcine biti namenjene tržištu Srbije, a nakon toga i za plasman u region.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom polaganja kamena temeljca rekao da „već od aprila 2022. možemo da se pojavimo na tržištu, i da naša i druga tržišta snabdevamo vakcinama“.

Fabrika u nadležnosti Ministarstva odbrane

Javnu nabavku za izgradnju fabrike 2021. raspisala je Vojnograđevinska ustanova „Beograd“ pri Ministarstvu odbrane Srbije, a pre toga, iste godine, Ministarstvo odbrane je formalno donelo odluku o izgradnji fabrike.

U dokumentima o nabavci za izgradnju, fabrika vakcina je označena kao objekat posebne namene (vojni objekat).

Zbog čega je fabrika vakcina vojni objekat, odgovor iz Ministarstva odbrane nije stigao.

Ono što se takođe može videti u dokumentaciji o javnim nabavkama za izgradnju fabrike je da je više postupaka sprovedeno u hitnoj proceduri, odnosno javni poziv za tender nije objavljen, već je o ceni pregovarano sa odabranim ponuđačima.

U odluci o dodeli ugovora za izgradnju fabrike iz septembra 2021. piše da nepredviđene okolnosti, poput pogoršanja epidemiološke situacije i pojave opasnijih sojeva virusa, nisu prouzrokovane voljom naručioca posla, te nije moguće sprovesti otvoreni postupak i raspisati javni poziv.

Takođe je navedeno da zbog hitnosti izgradnje objekta, nije moguće postupiti u rokovima određenim za otvoreni postupak nabavke.

Kompanija koja upravlja fabrikom u gubitku

Nekoliko meseci nakon polaganja temelja za fabriku, osnovana je u Beogradu firma „Life Biotech“.

Kompanija se nalazi na adresi na Jovana Marinovića 2 u Beogradu, što je adresa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Takođe, i email kompanije ima ekstenziju „rfzo“, kao da je reč o ogranku fonda iako je kompanija u privatnom većinskom vlasništvu.

Iz RFZO nije stigao odgovor na pitanje zbog čega je „Life Biotech“ registrovan na njihovoj adresi.

Većinski vlasnik firme je „Hayat Biotech“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji ima 67 odsto udela, a manjinski Vlada Srbije sa 33 odsto udela u vlasništvu.

„Hayat Biotech“ su osnovali kineski „Sinofarm“ i arapska firma „G42“.

„G42“ se, prema navodima američkog New York Timesa, našao na meti istrage CIA, obaveštajne agencije SAD, zbog veza sa kineskim kompanijama koje su na crnoj listi te zemlje.

U tekstu objavljenom krajem novembra NY Times navodi da „G42“ prodaje tehnologiju za nadzor policijskim snagama širom sveta uključujući softver koji je skoro identičan onom koji koristi kineska policija.

Vlada Srbije sarađuje sa „G42“ i u drugim oblastima.

U februaru 2022. Kancelarija Srbije za IT i E-upravu potpisala je Memorandum o razumevanju sa podružnicom „G42“ u kom su, kako se navodi u saopštenju, „iskazale interesovanje za rad na zajedničkom razvoju veštačke inteligencije i klaud računarstva“.

RSE nije dobio odgovor o fabrici vakcina od Vlade Srbije i kompanije „Hayat Biotech“.

Kompanija „Life Biotech“, sa sedištem u Beogradu, je 2022. godinu završila sa gubitkom od oko 104 hiljade evra.

„Netransparentan“ projekat

Nemanja Nenadić, programski direktor beogradske nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“, kaže za RSE da na početku, odnosno tokom pandemije, nije bilo jasno da li je izgradnja fabrike dobra poslovna ideja.

„Međutim, ono što je od početka priče bilo sporno to je sam način ugovaranja ovog javno-privatnog partnerstva. Nije sproveden postupak koji bi doveo do toga da se partner države bira kroz nadmetanje“, kaže Nenadić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju fabrike u martu 2021. dok je boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nakon sastanka sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Zajedom el Nahjanom, novinarima je rekao da je postignut dogovor o izgradnji fabrike ne navodeći detalje projekta.

Emirati su učestvovali u završnoj, trećoj fazi, kliničkog ispitivanja kineske Sinofarm vakcine i prvi su tu vakcinu odobrili za upotrebu.

Nenadić kaže da, dve godine kasnije, ovaj projekat prate nova pitanja jer javnosti nisu poznati detalji o tome šta su obaveze investitora.

„Javnosti nije poznato da li je privatni partner propustio da izvrši neke od svojih ugovornih obaveza. Drugo, zašto planirana fabrika vakcina ne radi“, kaže on.

Nenadić napominje da su predstavnici institucija dužni da javnosti predoče te činjenice i u slučaju da se proceni da inicijalna poslovna ideja fabrike ne može da se realizuje, da nije isplativa.

„Izgrađeni objekat fabrike ima vrednost, zato je bitno da se zna ko će njime raspolagati u slučaju da mu bude promenjena namena“, rekao je Nenadić.

U Srbiji je proteklih nedelja zabeleženo oko 3.200 zaraženih korona virusom, nema hospitalizovanih, ni smrtnih slučajeva.