Rektorski kolegijum državnih univerziteta u Srbiji pokrenuo je minule sedmice inicijativu da se broj studentskih bodova (ECTS), neophodnih za upis naredne godine, smanji s važećim Zakonom o visokom obrazovanju sada propisanih 60, na 40 ECTS. Ova inicijativa pokrenuta je posle analize rezultata koji su ostvarili akademci koji od lane studiraju prema principima Bolonjske deklaracije, a koja je pokazala da je malo studenata koji mogu da ispune zakonom propisani bonus od 60 bodova, bez kojeg ne mogu da upišu narednu godinu studija.
Rektorski kolegijum državnih univerziteta u Srbiji pokrenuo je minule sedmice inicijativu da se broj studentskih bodova (ECTS), neophodnih za upis naredne godine, smanji s važećim Zakonom o visokom obrazovanju sada propisanih 60, na 40 ECTS. Ova inicijativa pokrenuta je posle analize rezultata koji su ostvarili akademci koji od lane studiraju prema principima Bolonjske deklaracije, a koja je pokazala da je malo studenata koji mogu da ispune zakonom propisani bonus od 60 bodova, bez kojeg ne mogu da upišu narednu godinu studija. Istovremeno, rektori državnih univerziteta u Srbiji pokrećući inicijativu o smanjenju broja bodova rukovodili su se i iskustvima pojedinih evropskih i zemalja u okruženju (Slovenije i Rumunije, na primer), gde su analize uspeha studenata takođe pokazale da je gotovo nemoguće ispuniti cenzus od 60 bodova za upis naredne godine studija.
PMF svrstan u tri najznačajnije naučne ustanove u Srbiji
Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu obeležio je 35 godina postojanja i rada, a prilikom proslave tog jubileja u centar Šumadije stigla je zvanična informacija da je ovdašnji PMF svrstan u tri najznačajnije naučne ustanove u Srbiji. Kragujevački PMF osnovan je 1972, kao odeljenje beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta, da bi četiri godine docnije, 1976. godine, prerastao u samostalnu visokobrazovno-naučnu ustanovu. Te 1976. ovde je formiran i Univerzitet, te je PMF, pored Mašinskog, Ekonomskog i Pravnog fakulteta, bio i osnivač Univerziteta u Kragujevcu.
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu prof. dr Radoslav Žikić kaže da je PMF u minulih 35 godina izrastao u jedan od najboljih fakulteta ovdašnjeg Univerziteta. Istovremeno, kragujevački PMF je, prema njegovim rečima, svrstan u tri najznačajnije naučne ustanove u Srbiji. Tako visok naučni rejting ovdašnjeg PMF utvrđen je primenom međunarodnih kriterijuma u oblasti nauke i obrazovanja.
– Na našem fakultetu trenutno studira više od 1.000 studenata. Godišnje se na njega upisuje oko 300 akademaca, a nadamo se da ćemo ove godine upisati još veći broj brucoša pošto imamo niz novih studijskih programa u okviru biologije, matematike, fizike, informatike, zaštite životne sredine i turizma. PMF u Kragujevcu ima i specijalističke i doktorske studije za određene studijske grupe – ističe dr Žikić, dodajući da se na PMF, između ostalog, nalazi i jedini akvarijum u zemlji, te da ta visokoobrazovna i naučna ustanova ima i najveću botaničku baštu u Srbiji koja se prostire na 20 hektara.
Na Univerzitetu u Kragujevcu, čiji će Senat sutra razmatrati ovu inicijativu, kažu da je jedan domaći univerzitet već smanjio broj studentskih bodova s propisanih 60 na 40 ECTS, ali da je to urađeno mimo, odnosno kršenjem aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju, te da je prošle nedelje na sednici Rektorskog kolegijuma zaključeno da je neophodno da svi domaći državni univerziteti pokrenu zajedničku inicijativu te vrste koja će uskoro biti prosleđena Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete i sporta.
Prorektor za nastavu na kragujevačkom Univerzitetu prof. dr Zoran Ponjavić ovim povodom za Danas najpre kaže da je izvesno da će Senat tog univerziteta podržati inicijativu o smanjenju broja studentskih bodova sa 60 na 40 ECTS. On pri tom objašnjava da bi student prema sadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju morao da osvoji 60 bodova ukoliko želi da narednu godinu upiše kao budžetski student. Osvajanje 60 bodova, međutim, znači da student, zaključno s oktobarskim ispitnim rokom, mora da položi sve ispite iz tekuće godine. S predloženih 40 bodova studentu bi se omogućilo da jedan, dva, ili tri ispita, zavisno od toga koliko koji od njih „nosi“ ECTS, prenese u narednu godinu i nastavi studije kao budžetski student. Smanjenje bonusa sa 60 na 40 bodova, prema rečima dr Ponjavića, odnosilo bi se i na samofinansirajuće studente, tako što bi se akademcima koji sami finansiraju svoje studije omogućilo da narednu godinu upisuju kao budžetski studenti ukoliko u tekućoj (godini) ostvare ne sada propisanih 60, već 40 ECTS – kaže Ponjavić.
– Ovo što mi sada, kada je smanjenje studentskih bodova u pitanju, pokušavamo da uradimo već su učinile pojedine evropske i zemlje u okruženju. I u tim evropskim zemljama je, naime, doskora važio propis o 60 bodova koje student mora da ostvari u tekućoj da bi narednu godinu mogao ponovo da upiše kao budžetski student. Taj propis je, međutim, promenjen i cenzus od 60 bodova za upis naredne godine smanjen je, jer se došlo u realnu opasnost da fakulteti ostanu bez budžetskih studenata. Naša nevolja je, međutim, u tome što republička Skupština koja bi trebalo da usvoji izmenu Zakona, u delu koji se odnosi na smanjenje broja studentskih ECTS, još uvek ne funkcioniše. Istovremeno, u dilemi smo da li bi ova inicijativa Rektorskog kolegijuma trebalo da bude usvojena izmenom Zakona o visokom obrazovanju, ili u formi uredbe Vlade Srbije. Očekujem da će ova dilema na našem univerzitetu biti razrešena na sutrašnjoj sednici Senata, s tim što je izvesno da će promena propisa o smanjenju broja studentskih bodova, bez obzira na to da li će do nje doći izmenom Zakona ili uredbom Vlade, biti privremenog karaktera, odnosno da će važiti narednih nekoliko godina, jer Bolonjska deklaracija ipak propisuje onih 60 ECTS. Ipak, mi ćemo u tih narednih nekoliko godina, nadam se, uspeti da u najvećoj mogućoj meri reformišemo domaće visoko obrazovanje i time uslove studiranja na našim univerzitetima i fakultetima uskladimo s principima Bolonjske deklaracije, čime će se studentima omogućiti da efikasnije polažu ispite – ističe prorektor za nastavu na Univerzitetu u Kragujevcu dr Zoran Ponjavić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
