Da li fakultetima preti opasnost od upliva politike u izbore za dekane?

Iako je od donošenja tog zakona prošlo više od dve godine i usvojen je bez protivljenja akademske zajednice, na fakultetima Beogradskog univerziteta se sada čuju glasovi da bi pojedini članovi tog zakona trebalo da se menjaju.

Kako saznaje Danas, na septembarskoj sednici Senata Beogradskog univerziteta održanoj na Goču pominjano je da bi trebalo uputiti inicijativu za izmenu zakona, ali to do danas nije učinjeno.

Nezvanično se pominje da se od ove ideje odustalo jer su raspisani izbori, pa se procenjuje da izmene zakona neće stići na dnevni red parlamenta pre početka izbora za dekane, koji se u ovoj školskoj godini očekuju na najvećem broju beogradskih fakulteta.

– Pojedini fakulteti na kojima su u prethodnom periodu održani izbori za dekana već su se suočili s tim da studentski parlamenti menjaju članove u nastavno-naučnom veću pred izbor, a tamo gde su studenti politički angažovani može se na neki način uticati na funkcionisanje fakulteta – kaže za Danas jedan od dekana fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta.

Kao najsporniji on navodi član Zakona o studenskom organizovanju koji propisuje da u nastavno-naučnim (NN) većima fakulteta studenti čine 20 odsto članova i učestvuju, između ostalog, u predlaganju kandidata za dekana.

Iako dekana formalno bira savet fakulteta, suštinski se izbor pravi upravo na NN veću.

– Ovde je ključno pitanje objektivnosti studentskog parlamenta jer nigde nije regulisano koliko studenata treba da glasa da bi parlament bio legitiman. Drugim rečima, na izbore na fakultetu koji ima 3.000 studenata može da izađe 50 studenata i da izabere parlament, a takav parlament potom predlaže svoje predstavnike u NN veće. Mi insistiramo da se te stvari regulišu – kaže sagovornik Danasa.

On dodaje da je na pomenutoj sednici Senata na Goču većina dekana bila za to da se sporni delovi Zakona o studentskom organizovanju izmene, ali je takođe rečeno da bar polovina sadašnjih dekana, koji su sedeli i u prethodnom sazivu Senata, nije imali ništa protiv kada je predlog zakona bio na dnevnom redu tog tela.

– Taj predlog je prošao jer je pre toga na dnevnom redu Senata bila tačka dnevnog reda koja nas je više doticala i niko od dekana se nije udubljivao. U to vreme je rektorka Univerziteta u Beogradu bila Ivanka Popović. Prevideli smo gomilu negativnih konsekvenci Zakona o studentskom organizovanju po funkcionisanje fakulteta – kaže sagovornik Danasa koji je i u to vreme bio član Senata.

On dodaje da broj studentskih predstavnika u nastavno-naučnom veću zavisi od ukupnog broja članova Veća, a tamo gde je Veće brojnije, veći je i broj studentskih glasova.

Ukazuje da na fakultetima koji imaju delegatsko veće ni svi redovni profesori nisu njegovi članovi, ali se omogućuje studentima da učestvuju u predlaganju kandidata za dekana.

– Nije sporno da studenti odlučuju o pitanjima koja se odnose na nastavu i svega što se njih lično tiče. Zakon o visokom obrazovanju predviđa učešće studenata u radu saveta fakulteta gde se glasa za dekana i niko nema ništa protiv toga. To je legitimno jer je savet telo koje upravlja fakultetom. Neki fakulteti su postavili strože uslove za predstavnike studenata u savetu, poput dužine trajanja studija, dok za člana nastavno-naučnog veća može da bude imenovan i neko ko studira15 godina, ukoliko ga izabere studentski parlament – pojašnjava naš sagovornik.

Zakon o visokom obrazovanju, podsetimo, propisuje da od ukupnog broja članova saveta univerziteta i fakulteta, predstavnici visokoškolske ustanove čine 55 odsto, predstavnici osnivača 30 odsto i predstavnici studenata 15 odsto.

Dekani sa kojima smo razgovarali kažu da generalno postoji problem u studentskom organizovanju i da je 90 odsto akademaca nezainteresovano, te u takvim okolnostima zvanično izabrani studentski predstavnici imaju mali legitimitet među studentima.

Iako nisu reprezentativni, oni dalje biraju studentske predstavnike u nastavno-naučna veća bez ikakvih kriterijuma. Tako se, kažu dekani, dešava da se u veća ubace ljudi koji studiraju više od decenije i ispada da najlošiji studenti odlučuju o tome ko treba da bude dekan.

Drugi problem je u tome što su studenti mnogo više podložniji različitim vrstama uticaja.

– Studentski glasovi su uvek skloni zloupotrebama bez obzira na to ko je na vlasti. Student prve godine, recimo, koga je neko stavio u Veće ne zna ni profesore, a treba da glasa za dekana. Na fakultetima na kojima je klima normalna, problema nema, ali tamo gde je kolektiv podeljen, vrlo zgodno je zloupotrebiti studente. Kada postoji kriza na fakultetu krene lobiranje i onda se gleda svaki glas – kaže naš sagovornik.

Šta o iznetim tvrdnjama misle aktuelni studentski predstavnici pitali smo Margaretu Smiljanić, predsednicu Studentske konferencije univerziteta Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Šta kaže Statut UB?

„Kada odlučuje o pitanjima od značaja za studente, a posebno ona koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, pravila studija, plan rada, kalendar rada, upisnu politiku, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova, izmena i dopuna statuta fakulteta, predlaganje kandidata za dekana i predlaganje finansijskog plana fakulteta, sastav nastavno-naučnog veća se proširuje za 20 odsto predstavnika studenata, uključujući predstavnike saradnika u nastavi, koje bira studentski parlament fakulteta“, predviđa Statut Univerziteta u Beogradu.