Manje od deset visokoškolskih ustanova u Srbiji objavilo je na svojim internet prezentacijama informatore o radu. Većina je to uradila tek nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, koji je reagovao povodom konkretnih predstavki građana ili novinara.
U pismu koje je uputio na adrese svih univerziteta, fakulteta i visokih škola u Srbiji, Šabić podseća da je „objavljivanje informatora o radu na zvaničnim elektronskim prezentacijama sa odgovarajućom i uredno ažuriranom sadržinom zakonska obaveza“ i da se odnosi i na državne i na privatne visokoškolske ustanove.
– Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je u krug državnih organa koji imaju obavezu objavljivanja informatora svrstao subjekte koje je osnovala ili finansira država, kao i sve kojima su poverena javna ovlašćenja. A i privatnim fakultetima su poverena vrlo značajna javna ovlašćenja – objašnjava Šabić za Danas.
Povereniku je do sada stiglo oko 300 žalbi na univerzitete, fakultete i visoke škole zbog uskraćivanja informacija od kojih je većina trebalo da bude objavljena u informatoru o radu. To, prema Šabićevoj oceni, daje još realniju, zabrinjavajuću sliku odnosa prema zakonu.
Građani su podnosili žalbe jer su im uskraćivane informacije o bolonjskoj reformi, aktivnostima fakulteta, studijskim programima, načinu trošenja „studentskog“ novca, autorskim honorarima isplaćenim pojedinim profesorima i drugim osobama, zaradama dekana, profesora, administracije, visini školarine… Interesovali su ih i podaci u vezi sa sprovedenim javnim nabavkama, brojem studenata, rang-listama na master studijama, uplatama donacija, izborom dekana i profesora, koliko je studenata na budžetu iz Crne Gore i Republike Srpske…
– Sve ove informacije bi trebalo bez problema onlajn pronaći u informatorima o radu. Ali čak i da neobjavljivanje informatora nije kažnjiv prekršaj, visokoškolske ustanove bi morale uložiti maksimalan napor da se takav odnos prema javnosti u radu promeni. Brzo, kvalitetno i ažurno objavljivanje informacija o radu, a pogotovo o raspolaganju javnim i studentskim novcem i resursima, najbolji je način da visokoškolske ustanove daju doprinos afirmaciji ideje transparentnosti kao efikasnog mehanizma za borbu protiv korupcije – ukazuje Šabić.
Retki primeri
Među retkima koji su objavili informatore o radu su beogradski Poljoprivredni fakultet i Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Nišu, kao i niški Ekonomski i Filozofski fakultet. Fakultet političkih nauka u Beogradu nema informator u okviru banera koji je označen na sajtu, već se preko pretraživača može pronaći informator iz 2010. godine, navodi Šabić.
Studente zanima samo školarina
– Studentskom parlamentu Univerziteta u Beogradu niko ne postavlja pitanja koja dobija poverenik. Nas jedino zanima kako se određuju cene školarina. Mnogo puta smo tražili specifikaciju troškova i od Univerziteta i od fakulteta, ali naravno da nismo dobili. Na BU su školarine vrlo različite, iznose od 45.000 dinara na Rudarsko-geološkom do 240.000 na Arhitektonskom fakultetu – kaže za Danas Vladimir Smuđa, predsednik Studentskog parlamenta BU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
