Fakultetima preti bankrot

Državnim fakultetima preti i drastično smanjenje prihoda od izdavačke delatnosti, jer oporezivanju podležu i autorski honorari pisaca udžbenika zbog čega će profesori knjige objavljivati kod privatnih izdavača.

– Svi mi radimo na projektima koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke, jer je to neophodno da bi Beogradski univerzitet bio među prvih 500 na Šangajskoj listi. Mi prihvatamo solidarnu obavezu prema državi, jer smo ustanove koje se finansiraju iz budžeta, ali neprecizna tumačenja zakona favorizuju privatne univerzitete. Lako se može desiti da se profesori sa državnih univerziteta koji su pred penzijom presele na privatne, jer će imati duplo veću platu – kaže za Danas Živoslav Tešić, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.

I rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković kaže da „ljudi sa univerziteta prihvataju odgovornost i obavezu da doprinesu izlasku iz krize“, ali podseća na obećanje ministra finansija Lazara Krstića da će od oporezivanja biti izuzeta sredstva koja stižu od međunarodnih projekata i saradnje sa privredom. To obećanje, međutim, suprotno je nedavno objavljenim pravilnicima i obrascima za prijavu prihoda, zbog čega univerziteti očekuju hitnu izmenu tih dokumenata.

Nova zakonska rešenja prete da dovedu državne fakultete do bankrota, jer, prema rečima Branka Kovačevića, dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, država oporezuje sve prihode koji stižu preko fakulteta. Kovačević kaže da država ne izmiruje svoje obaveze prema fakultetima, koji veliki deo troškova pokrivaju iz sopstvenih prihoda, napominjući da ti prihodi ne bi trebalo da budu oporezovani, „jer su zarađeni na tržištu u konkurenciji sa svima“.

Solidarni porez bi, prema rečima Kovačevića, trebalo da se plaća na deo zarade koju univerzitetski radnici primaju iz budžeta, jer država kao osnivač ima na to pravo. Problem je, međutim, što ne postoji mehanizam da se ta zarada razdvoji od autorskih honorara, pa se solidarni porez obračunava na celokupan iznos.

– Sredstva od međunarodnih projekata se ulažu u opremu, funkcionisanje sistema i na honorare onih koji u njima učestvuju, na šta plaćamo poreze i doprinose. Ta sredstva se, međutim, računaju kao neto zarada, što znači da ćemo na kraju godine još jednom platiti porez na tu sumu. Ljudi neće biti motivisani da učestvuju u tim projektima. Već sada imamo nekoliko stranih eksperata koji rade na međunarodnim projektima i kojima je skinuta četvrtina plate, zbog čega razmišljaju da napuste naše univerzitete i potraže posao na drugom mestu – kaže profesor Vesković.

Sporna i zabrana zapošljavanja

Akademska zajednica ukazuje da će im veliku štetu naneti i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer je na univerzitetima i fakultetima preko ugovora angažovan veliki broj saradnika u nastavi, članova komisija i različitih tela. Očekuje se da ovaj problem bude rešen obrazovanjem vladine komisije koja će davati saglasnost na sva nova zapošljavanja.