Kako je fantomka postala simbol policije posle nereda ispred Skupštine Beograda?

Jedna od stvari koja će definitivno obeležiti vladavinu ovog režima je fantomka. Do sada je fantomka bila sastavni deo opreme raznih batinaša, navijačkih frakcija, kao i čuvenih „kompletnih idiota“ koji su upravo pod fantomkama rušili objekte i vezivali građane u Savamali. Međutim, ova kapa polako postaje i simbol policije.

Ovaj trend je započet još od julskih protesta 2020. godine kada su građani masovno izašli na ulici nezadovoljni najavama novog „zaključavanja“ zbog korone. Od tada gotovo redovno policija postupa u opremi za razbijanje demonstracija, a svojim pripadnicima lica pokriva fantomkama. Tako smo imali policiju pod fantomkama u Novom Sadu, prilikom protesta na Šodrošu, kao i na poslednjem protestu ispred gradske skupštine gde su svi uniformisani policajci nosili fantomke.

Republički ombudsman Zoran Pašalić na naše pitanje da li su na protestu ispred gradske kuće povređena prava građana jer policajci koji su postupali prema njima nisu mogli biti identifikovani, odgovara da će to tek biti predmet njegove istrage i izveštaja koji će sačiniti povodom svih dešavanja na pomenutom protestu.

On je naveo da je kao zaštitnik građana još 5. 2. 2021. godine uputio preporuku MUP-u da svi policijski službenici prilikom obezbeđenja javnih skupova, održavanja javnog reda i mira i primene policijskih ovlašćenja prema građanima imaju vidno istaknute identifikacione oznake na osnovu kojih ih je moguće lako identifikovati. Prema njegovom mišljenju, MUP je do poslednjeg protesta postupao po navedenoj preporuci.

Iako je tzv. fantomka sastavni deo interventnih uniformi, ona se nosi isključivo u posebnim situacijama kao što su antiterorističke akcije, hapšenja visokopozicioniranih kriminalnih šefova i sličnim akcijama gde je potrebno zaštititi ličnu bezbednost policajaca.

Kada je u pitanju obezbeđenje javnih skupova, gde su snage policije angažovane, pre svega na održavanju javnog reda i mira i sprečavanju narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, u šta se ubrajaju upravo protesti kao što je bio onaj ispred gradske skupštine, nikako ne možemo govoriti o ličnom ugrožavanju bezbednosti policajaca ukoliko im je identitet otkriven.

U Zakonu o policiji stoji da policijski službenik u uniformi svoj identitet i status dokazuje samom uniformom na kojoj se nalazi oznaka sa prezimenom policajca i brojem njegove službene legitimacije.

Međutim, kada policajci nose zaštitnu opremu, u tom slučaju mu zaštitni prsluk prekriva deo uniforme na kome je istaknuto prezime i broj značke, što je već samo po sebi problematično, jer bi u ovom slučaju na zaštitnom prsluku takođe trebalo da stoji istaknuto prezime i broj značke policajca.

Ali čak i kada se ovo pravilo ne poštuje, bar ostaje vidljivo samo lice policajca, na osnovu kog bi mogao da se identifikuje, naročito u slučajevima kada dođe do prekoračenja ovlašćenja.

Pokrivanjem lica policajca fantomkom, postaje apsolutno nemoguće utvrditi identitet policajca koji postupa, pa čak i to da li se ispod fantomke i opreme za razbijanje demonstracija uopšte nalazi ovlašćeno lice.

Ono što je najproblematičnije u celoj ovoj priči sa fantomkama je što građani nad kojima je eventualno prekoračena sila nemaju način da prijave policajca koji je to učinio.

Svedoci smo velikog broja snimaka gde se vidi da policija prekoračuje svoja ovlašćenja, pa čak i fizički napada ekipu Al Džazire, ali na tim snimcima mi možemo da vidimo samo ljude koji svojim izgledom podsećaju na policijske službenike, jer niti im se vidi lice niti im se vide identifikacione oznake. Ovo ujedno svaku eventualnu istragu obesmišljava.

Način nošenja uniforme bliže je regulisan uredbama i pravilnicima. U njima je definisano na koji način se nosi uniforma i obeležja. Iako u uredbi stoji da komandant određene jedinice propisuje kako će se nositi određena uniforma prilikom obavljanja zadatka, to nikako ne daje za prvo rukovodiocu da naredi da se uniforma nosi tako da u potpunosti sakriva identitet policajaca, jer uredbe i pravilnici moraju biti u skladu sa Zakonom o policiji.

„To što je ostavljena mogućnost rukovodiocima da u određenim slučajevima odlučuju o načinu nošenja uniforme, i što na zaštitnoj opremi ne postoji posebno mesto gde se kače oznake, nije opravdanje da se ne ističu identifikaciona obeležja niti da svi nose fantomke. Posledice toga su da se građanima uskraćuju prava da podnose pravna sredstva ukoliko dođe do prekomerne upotrebe sredstava prinude tj. pravna sredstva su neefikasna jer se podnose protiv N. N. policajca kojeg nije moguće identifikovati na bilo koji način. Takođe, ovakvim nastupom se produbljuje jaz između policije i građana, izazivanjem straha kod građana jer se prema njima odnosi kao da su teroristi ili slično, narušavaju se ionako labavi odnosi, suprotno strateškom konceptu policije u zajednici i omogućava se policajcima da upotrebe silu prekomerno znajući da neće biti identifikovani i da su zaštićeni od sankcionisanja, što dodatno urušava legitimitet i integritet policije“, kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Slavica Radovanović, pukovnica policije u penziji i potpredsednica Narodnog pokreta, smatra takođe da je neprihvatljivo i u potpunoj suprotnosti sa zakonom da policija u ovakvim situacijama prikriva svoj identitet fantomkama.

„Zna se u kojim bi situacijama i koji bi policijski službenici trebalo da nose fantomke i imaju skriven identitet. Problem je što su u novijem periodu sistematizacijama MUP-a ustanovljene operativne jedinice sa nadležnostima koje im ne pripadaju, kako po funkcijama tako i po tome jer za te poslove postoje druge službe i jedinice. Stvar je u tome da se najodaniji i lični prijatelji ministra ili vrha režima stavljaju na čelo nekih struktura, a onda im se doda sistematizacijom nadležnost i služba isključivo u svrhu ostvarenja poverljivih i ličnih zadataka onih koji su i postavili na funkcije“, objašnjava Radovanović.

Dodaje da posebne jedinice policije koje obavljaju najsloženije policijske zadatke, kao na primer Policijska brigada i Žandarmerija, nisu sporne sa pozicije delovanja ali „kod njih i nema potrebe za fantomkama i prikrivanju identiteta jer vrše javnu funkciju u javnom interesu“.

„U slučaju najnovijih dešavanja mi imamo saznanja da su na protestima delovala novoformirana grupa za hapšenje pri Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) kao i Antiteroristička grupa u sklopu Jedinice za zaštitu objekata i ličnosti. Dakle, dve jedinice koje su veštački formirane i namerno su im data proširena ovlašćenja u odnosu na osnovnu delatnost celine u čijem su sklopu. Sektor unutrašnje kontrole nema pravo da postupa prema građanima. Problem je što SUK i Jedinicu za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata vode Goran Colić i Marko Kričak. Njih dvojica su dovedeni iz BIA kao ljudi od poverenja ministra Bratislava Gašića, koji je takođe sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova. Ovi ljudi su postavljeni na ove pozicije suprotno svim pravilima karijernog napredovanja i služe kao produžena ruka Bratislava Gašića. Njihovim angažovanjem zaobilazi se redovan lanac komandovanja jer je na primer SUK odgovoran direktno ministru, što znači da sa datim ovlašćenjima SUK može i da hapsi narod direktno po nalogu ministra van procedura Direkcije policije. Da se ne bi videlo i prepoznalo ko bije i hapsi, zato služe i fantomke i odsustvo mogućnosti identifikacije policijskog službenika“, zaključuje Slavica Radovanović.

Redakcija Danasa je poslala zvaničan mejl MUP-u Srbije sa pitanjem zbog čega je policija prilikom protesta intervenisala pod fantomkama i sa skrivenim identifikacionim oznakama, kao i po čijem naređenju je policija bila tako obučena, ali do izlaska ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.

„Pretorijanska garda“ u MUP-u Srbije

Novoformirana Antiteroristička grupa u sklopu Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata (JZO) trenutno važi za nedodirljivu grupaciju u sklopu MUP-a. Prema nezvaničnim informacijama iz MUP-a, njihovi poslovi nisu formalno propisani, niti se zna koji je razlog njihovog formiranja jer MUP već poseduje specijalne antiterorističke jedinice kao što je Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) i Specijalističke čete u sastavu Žandarmerije. Ova grupa je pod direktnom komandom komandanta JZO Marka Krička, dok izvori iz MUP-a tvrde da su faktički odgovorni direktno Bratislavu Gašiću i da polako stiču status „Pretorijanske garde“ ministra. Bave se čak i operativnim radom, što je do sada bio posao UKP-a, a sama JZO u prošlosti nikada nije preduzimala operativne radnje kao što je rad na otkrivanju određenih krivičnih dela. Takođe, mnoge pripadnike ove grupe čine ljudi koji su dovedeni iz BIA, a za neke se nezvanično tvrdi da su bili i prpadnici Crvenih beretki. Poslednje gde se spominju pripadnici ove grupe je upravo protest ispred gradske skupštine, kada je, navodno, ATG hapsio građane, takođe pod fantomkama i bez identifikacionih ličnih obeležja. Opozicija je tada tvrdila da je lično Kričak ispitivao mladića koji je „priznao“ da ga plaćaju Marinika Tepić i Dragan Đilas. Snimak ovog „saslušanja“ se ubrzo pojavio na društvenim mrežama.

Još vesti iz ovog grada

Na snazi novi red vožnje Srbijavoza: Smanjen broj polazaka Sokola

CEPRIS: Hitno prekinuti disciplinski postupak protiv tužiteljke Paunović zbog izjava o padu nadstrešnice

SSP: Ostavka Zobenice nije dovoljna

Maturanti Škole za dizajn u Novom Sadu nemaju nastavu