Fantomske organizacije izvlačile novac iz budžeta: Podneta krivična prijava protiv bivšeg ministra, a pominje se i bliska Šapićeva saradnica

Krivične prijave podnete su i protiv NN osoba koje su bile u Komisiji za ocenu, rangiranje i odabir projekata, kao i osoba koje su bile uključene u postupak za koje je podneta prijava zbog trgovine uticajem za konkurse sprovedene 2022. godine.

-Nije nam poznato ko su bili članovi komisija, jer su u jednom trenutku te informacije nestale sa zvaničnog sajta. U svakom slučaju ovo jeste lak zadatak za Tužilaštvo za organizivani kriminal – naglasila je Golubović.

Ono što je pozivitno, kako je Golubović, jeste da su danas dobili informaciju da je tužilaštvo počelo da postupa po ovoj krivičnoj prijavi.

Podsetimo, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) juče je objavila istraživanje, bazirano na javno dostupnim podacima, da je mreža fantomskih organizacija lažirala izveštaje i izvlačila milione iz budžeta Srbije na javnim konkursima koji su bili namenjeni mladima, porodica i ženama.

Mehanizam je bio takav da su se organizacije prijavljivale na javni konkurs, dobijale novac, a zatim ga prebacivale privatnim agencijama a slala lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji.

Fantomske organizacije pratile Šapićevu saradnicu

Građanske inicijative i BIRN četvrtu godinu za redom, od 2019. do 2022. godine prate potrošnju državnog novca na javnim konkursima za medije i javno informisanje, civilno društvo, kulturu i omladinu i do sada su prikupili podatke sa više od 2.400 javnih konkursa,na kojima je podržano više od 50.000 projekata sa više od 187 miliona evra.

Izvršna urednica BIRN-a Gordana Andrić navela je da je u tom periodu potrošeno oko 200 miliona evra, a za ove četiri oblasti samo iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju potrošeno je bar pet miliona evra tokom 2021. godine.

Na konkursu iz 2022. godine ta suma novca je manja, oko tri miliona evra, ali skoro 2,5 miliona je otišlo mreži fantomskih organizacija, dodala je ona.

Istaživanje konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, rađeno je dve godine, i ogroman problem je, prema rečima Andrić, bila netransparentnost institucija.

– Kako smo videli da odmah nije nešto u redu. Ministarstva na konkursima uglavnom dodeljuju iznose do milion dinara, dve trećine novca je do milion dinara, samo jedna trećina organizacija dobija preko te sume. I istraživači BIRN-a i Građanskih inicijativa su primetili da nešto nije kako treba, jer bili su nenormalno visoki iznosi, i to ne jednom. U početku smo mislili da je greška, u tri navrata dobijali su apsolutno istu sumu novca za apsolutno isti projekat. Dobili su tri puta po osam, devet miliona dinara za apsolutno isti projekat – istakla je Andrić.

Ona je ukazala da je tim organizacijama i konkursima zajedničko ime bliske saradnice Aleksandra Šapića Aleksnadre Čamagić jer je, kako se ona pomerala na funkcijama od opštine Novi Beograd, preko Ministarstva i sada u Gradskoj upravi, i mreža tih organizacija javljala na određene konkurse.

Oni prate nju, rekla je Andrić, dodajući da se te organizacije ove godine nisu prijavile na konkurs Ministarstva za brigu o porodici, jer je Čamagić trenutno v. d. sekretara za obrazovanje u Gradu Beogradu.

Andrić je navela i da je Ratko Dmitrović, tadašnji ministar za brigu o porodici i demografiju, za BIRN rekao da ne zna ništa o ovim konkursima, te da se njima nije bavio zbog bolesti, već da je Aleksandra Čamagić bila predsednica konkursnih komisija.

Ona je istakla da je posao novinara istraživača ovde završen i da je sada na nadležnim institucijama, kojima je “sve dato na tacnu”, da dalje postupaju.

Andrić je dodala i da im se niko iz mreže od 120 organizacija i udruženja na pozive nije javio. A jedine osobe koje su im se javile bile su osobe čija su se imena našla u izveštajima, a toga nisu bile ni svesne. Konkusna komisija jednoglasno je usvajala fiktivne izveštaje tih organizacija.

– Izveštaji pritom imaju bizarne i frapantne greške. Navode se škole koje ne postoje, broj đaka koji ne postoji u toj opštini, npr. da u Novoj Varoši ima 1.200 đaka, a ima ih 600..-  rekla je Andrić.

Direktorka YUKOM-a podsetila je da slična situacija sa zloupotrebom bila sa konkursom 2014. godine u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kada ga je vodio Aleksnadar Vulin.

Tada je podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja jer je novac na konkursu bio dodeljen fantomskim organizacijama, ali ta prijava nije ni razmatrana, jer je političkom odlukom novac stopiran i dat u druge svrhe. Umesto ranjivim grupama, novac je otišao za lečenje bolesne dece.

„Ne postoji mehanizam sankcija“

Dejana Stevkovski iz Građanskih inicijativa govorila je do kakvih su sve saznanja dolazili u ovom istraživanju.

Tokom prikupljanja podataka uočeni su, kako je rekla, neobično visoki iznosi koje je u prethodnom peroidu podelilo Ministarstvo za briogu o porodici i demografiju, što je bio povod za dugotrajnu analizu.

Stevkovski je ukazala na manjkavosti zakonskog okvira, ističući da je sama uredba kojom se reguliše dodeljivanje novca na konkursima nedorečena, da pravilnici nisu ujednačeni, kao i da ne postoji mehanizam sankcija za organizacije koje nenamenski troše sredstva.

„Ništa ih ne spreačva da se ponovo pojave na nekom konkrusu“, upozorila je Stevkovski.

Analiza konkursa pokazala je, kako je objasnila, da se pojedine organizacije osnivaju neposredno pred raspisivanje konkrusa, da je bilo čak i za vreme konkursa, kao i da postoje organizacije koje menjaju svoje suštinske podatke – sedište, zastpunike, ali i delovanje.

Ona je istakla da svi projekti najduže traju godinu dana, najčešće šest meseci, ali da su imali slučaj da su pojedine organizacije konkurisale sa projektom koji treba da počene u novembru a da se završi u prvoj polovini decembra.

„Druga stvar koja je postala simptomatična, jeste da se nekolko udruženja registruje na istoj fizičkoj adresi, to nije zabranjeno, ali je sporna činjenica kada vam ministarstvo traži da dokažete kapacitete za sprovođenje projekta, tako što navodite kapacitete prostora, to je nemoguće kada na jednoj adresi bude registeovano pet, šest, sedam, možda i više udruženja“, rekla je Stevkovski.