Mihajlo Romer (53), nekad alatničar u somborskom metaloprerađivačkom preduzeću „Bane“, danas, po kvantitetu i kvalitetu proizvodnje slovi kao uzoran poljorpivrednik. Njegov prošlogodišnji bilans premašio je stotitinu utovljenih svinja i oko 300 prasadi, koliko su oprasile 22 krmače. Cene su povoljne, dovoljne za zaradu, život i vraćanje dugova.
– Priznajem da su otkupne cene prasadi i tovnih svinja sada previsoke, ali za to nisu krivi stočari. Država je davno ispustila kajase agrarne politike, pa hara zakon ponude i potražnje. Danas, zapravo, stočari najvećim delom vraćaju dugove, pa sam i ja bio dužan čak dva miliona dinara. Taj dug nastao je 2006. i 2007. godine kada sam utovljene svinje prodavao po 62 dinara po kilogramu žive vage, a cena koštanja stokilaša je bila veća od 12.000 dinara – kaže za Danas Mihajlo Romer.
Romer je „svež“ seljak, zemljoradnjom se bavi od 2002. godine. Ostao je bez posla u „Banetu“, a danas kaže da su salaš i farma privlačniji od fabričke hale, još kada bi bilo bar malo sigurnosti u proizvodnji.
– Ostao sam bez posla, supruga Smederevka takođe više nije radila jer je i ona bila tehnološki višak. Izdržavao nas je sin Dalibor, a da bih „sredio misli“ otišao sam na prijateljev salaš u naselju Gradina. Onda su mi komšije salašari rekli da treba da se bavim proizvodnjom, kada sam već na salašu. I krenem, zakupim salaš, na poček uzmem 83 praseta i stočnu hranu. Onda vlasniku dođe kupac za salaš. Ipak, imao sam pravo „preče kupovine“, pa sam salaš kupio na otplatu. Zadužio sam se do guše, zemlju sam radio u arendu, ali sam tovne svinje prodao po 110 dinara po kilogramu, a cena nafte tada je bila 36 dinara – priča Romer.
Uz deset jutara koje je supruga nasledila, posed je kupovinom uvećan za sedam jutara, a za postojeći obim stočarenja potrebno je više zemljišta, koje se uzima u zakup. Sada je aktuelan zakup državnog zemljišta, utakmica je počela, a pitanje je šta će se izlicitirati.
– U svakom, pa i u ovom poslu potrebno je imati i sreće. Evo, tovne svinje nedavno su prodavane po 150 dinara, ali ja tada nisam imao tovljenike za isporuku. Ali, imao sam prasad, pa su neka letos otišla po ceni od čak 300 dinara za kilogram. Opet, naglašavam, to nije dobro, ne samo za potrošača, nego ni za proizvođača. Sadašnji način rada baziram na 22 krmače, odnosno na to koliko oprase. Prodajem prasad, nazimice i tovne svinje. I plašim se sunovrata cena, da će se strašna priča ponoviti po ko zna koji put. Mi seljaci smo neorganizovani, država kao da nas je pustila niz vodu. Istina, znači ta pomoć, subvencije koje daje, ali je isto toliko važna i sigurnost u proizvodnji, da je završiš pod istim uslovima pod kojima si i počeo. Priča o paritetima već je svima dosadila, ali opet potvrđuje da nema para u primarnoj proizvonji (slučaj mleka), nego da je zarada u fabrikama, trgovini – veli Romer.
Priču o idili na salašu u ovom slučaju kvari 600 metara kaljuge do asflatnog puta, koja se savlađuje peške, u gumenim čizmama ili traktorom. Nije za idilu ni podatak da Mihajlo u čardak mora da smesti 150 tona kukuruza. Treba to okruniti, preneti u svinjac, nahraniti svinje, čistiti stajnjak. Naravno, tu su i njive, u sezonama radova od jutra do mraka.
Edukacija
– Redovno prisustvujem predavanjima koje organizuje Poljoprivredna služba. Učim i iz knjiga, TV emisija, ali i od komšija, iskusnih proizvođača. Bitne su i komercijalne informacije, ne samo o cenama poljoprvrednih proizvoda, nego i o uslovima za nabavku mehanizacije, stočnih hraniva – ističe Mihajlo Romer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
