Foto: J. PatarčićKada lekovima istekne rok trajanja, Subotičani gotovo da nemaju gde da ih odnesu i bezbedno odlože, budući da tu mogućnost više ne pruža “Apoteka Subotica”, kao ni zakupac njenih 20 objekata, apoteka “Galen phram”.
“Apoteka Subotica” je jedna od retkih zdravstvenih ustanova u Vojvodini koja je godinama preuzimala farmaceutski otpad od građana u svoja 22 ogranaka i odlagala ih u posebne kontejnere crvene boje, obložene specijalizovanom kesom od deblje plastike.
Na ovaj način se samo iz Subotice na godišnjem nivou bezbedno odlagalo i uništavalo više stotina kilograma lekova isteklog roka trajanja, zajedno sa njihovom ambalažom i priborom kojim se koriste.
“U početku su građani donosili intezivnije, tako da smo 2014. i 2015. godine imali gotovo 1.000 kilograma godišnje prikupljenog farmaceutskog otpada. Svake sledeće godine je bilo manje, nekad 300, nekad 500 kilograma, a zavisilo je od toga koliko građani redovno pregledaju svoje kućne apoteke i koliko skladište, odnosno lageruju lekove kod kuće”, kaže za Danas Jasmina Vukša, direktorka “Apoteke Subotica”.
Međutim, zbog loše finansijske situacije ustanove, čiji dugovi su premašivali 160 miliona dinara, a zalihe lekova bile na minimumu, Grad Subotica je 2020. godine raspisao oglas za davanje u zakup 20 objekata “Apoteke Subotica”, putem javnog nadmetanja.
Kako je “Galen pharm” bio jedini učesnik koji je ispunio odredbe oglasa, krajem decembra iste godine potpisan je ugovor prema kojem je “Galen pharm” postao zakupac 20 poslovnih prostorija “Apoteke Subotica” u narednih 15 godina, dok su ovoj ustanovi na raspolaganju ostala samo dva ogranka.
U postupku primopredaje objekata koja je usledila u 2021. godini, Vukša kaže da su kontejneri povučeni iz svih ogranaka i to puni, te da trenutno nemaju ni prostornih ni finansijskih mogućnosti da nastave ovu praksu.
“Sveli smo se na samo dva ogranka i još uvek imamo nezbrinut ceo farmaceutski otpad iz svih ogranaka za koji čekamo da prikupimo sredstva da bi se rešio. Kako je došlo do izdavanja naših objekata u zakup, tako nam je praktično ponestalo i prostora gde bismo mogli da odlažemo taj otpad i ako bismo se opet bavili prikupljanjem na nivou grada, ne bismo imali uslova za tako nešto”, objašnjava Vukša.
Kako su prema Zakonu o upravljanju otpadom, osim državnih, i privatne apoteke dužne da preuzmaju farmaceustki otpad od građana, ovim povodom kontaktirali smo i “Galen pharm”, iz kojeg su nam pismenim putem odgovorili da imaju zaključen ugovor sa ovlašćenim pravnim licem o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti upravljanja farmaceutskim otpadom.
Ipak, mogućnost preuzimanja farmaceutskog otpada od građana nemaju u svim svojim ograncima, među kojima su za sada i apoteke u Subotici.
“Apoteke u Subotici su nedavno počele sa radom i obzirom na kratak period rada, opšte nepovoljno stanje sa epidemijom i problemima sa kojima se apoteke zbog navedenog svakodnevno susreću, u apotekama ‘Galen pharm’ u Subotici još nema mogućnosti da građani predaju farmaceutski otpad, ali u planu je da se u nekom ogranku organizuje preuzimanje farmaceutskog otpada”, odgovorila je na pitanja Danasa Zorica Bašutko, rukovodilac marketinga u “Galen pharm”.
Stanje na terenu pokazuje da ni druge privatne apoteke ne pružaju ovu mogućnost, budući smo u pet različitih apoteka u Subotici, samo u dve dobili pozitivan odgovor da preuzimaju farmaceutski otpad od građana.
Ukoliko su mogućnosti bezbednog odlaganja farmaceutskog otpada ograničene, on može jedino da završi tamo gde završava i sve ostalo – u kućnom smeću.
Prema rečima Marcele Mandić, magistra farmacije, upravo to nikako ne bi smelo da se dešava, jer nakon što se razgrade, lekovi dospevaju u zemljište, a potom i u vodotokove, te nije pitanje da li utiču, već kolike posledice ostavljaju po životnu sredinu.
“Pošto se farmaceutski otpad razgradi i prodire u zemljište, stiže i do vodotokova, pa tako utiče na kvalitet vode koju pijemo, na živi svet u rekama, jezerima i morima, odakle se uključuje i u lanac ishrane čoveka”, objašnjava Mandić.
Veliki je problem, dodaje naša sagovornica, kada se među njima nađu psihoaktivni lekovi, koji mogu da poremete ponašanje i razmožavanje riba, a kao posebno opasno ističe nepropisno odlaganje antibiotika.
“Kada se antibiotici rastvore u vodi ili zemljištu, oni dolaze u dodir sa raznoraznim mikroorganizmima i bakterijama, koje ga prepoznaju i mogu da stvore rezisenciju. Jednostavno se naviknu na njega i kada zapravo treba da lečimo osobu, može da se desi da ti antibiotici ne deluju, jer su bakterije postale neosetljive na njih. To može da dovede to toga da za par desetina godina kod nekih bezazlenih infekcija ljudi ponovo počnu da umiru, zato što će se na dostupne antibiotike bakterije vremenom navići i oni više neće delovati”, ističe magistar farmacije.
Da je problem mnogo dublji, ukazuje Mandić činjenicom da farmaceutske kompanije nisu toliko zainteresovane da prave nove antibiotike, jer ih ljudi tokom života koriste u određenim epizodama, zbog čega više pažnje poklanjaju razvijanju lekova za hronične bolesti koji se svakodnevno koriste.
Glavnu prepreku u rešavanju ovog kompleksnog problema, Mnadić vidi u novcu koji je potreban za pokrivanje troškova pravilnog upravljanja farmaceutskim otpadom, a koji mnoge apoteke ne mogu da izdvoje, što potvrđuje i Vukša.
“To nije jeftin postupak, već iziskuje dosta novčanih sredstava koja trenutno nemamo za tu svrhu, uz pomenutu reogranizaciju, dugovanja i nedostatak adekvatnog prostora u kojem bismo odlagali farmaceutski otpad. To ne znači da se nećemo potrudili i pisati Gradu da ima potrebe za tim i lično bih volela, ne samo mi i ‘Galen pharm’, nego da se sve apoteke na teritoriji grada uključe u tu proceduru, jer privatni lanci imaju više finansijskih sredstava ta tako nešto”, kaže Vukša.
Na taj način bi se, dodaje direktorka “Apoteke Subotica”, stvorila zdrava navika da građani u onim apotekama u kojima kupuju lekove, mogu i da ih odlože kada im istekne rok trajanja.
Ipak, Mandić skreće pažnju na još jednu važnu kariku u ovom lancu, a to je racionalna upotreba lekova, kao i bolja edukacija građana o ovoj problematici.
“Mnogo je lakše samo baciti kutiju lekova u kantu za smeće i ne razmišljati više o tome. To mora da se menja i zato je potrebna edukacija građana, uz naravno, poštovanje zakonske obaveze apoteka da preuzimaju farmaceutski otpad”, poručuje Mandić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
