FAZ: Beograd zaboravio na zaklinjanja da neće podizati ograde protiv migranata

List piše da su protivrečne informacije o tome da li se ograda podiže u dogovoru s Evropskom unijom. Gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi rekao je za FAZ da je „u martu putem kontakata koje neguje s beogradskim vlastima, dobio nezvaničnu informaciju da ovde (kod Preševa), u dogovoru sa EU, treba da bude podignuta granična ograda“.

Navodeći izjavu Arifija da je u to vreme informaciju o izgradnji ograde doveo u vezu s okupljanjem velikog broja migranata na tursko-grčkoj granici, list podseća da je Preševo, gradić sa više od  90 odsto albanskog stanovništva, nedaleko od „balkanske rute“ kojom je od 2015. godine na putu ka Zapadu prošlo više od milion migranata s Bliskog istoka.

Po pisanju FAZ, Arifi je iz obaveštenja Beograda razumeo da je nove migrantske kriza na granici Turske i Grčke podstakla EU i Srbiju na zajednički projekat izgradnje još jedne ograde u regionu. Arifi je rekao i da veruje da postoji dogovor EU i Srbije, iako kaže da to nije mogao da proveri.

ALi, piše FAZ, „jedna portparolka Evropske komisije u Briselu odbacila je takve tvrdnje“.

„EU pomaže zemljama Zapadnog Balkana u osiguranju granica i u te svrhe je Srbiji 2015. godine dala 100 miliona evra. Ta sredstva, međutim, ne uključuju podizanje ograda. O tome ne postoji nikakav dogovor između EU i Srbije“, rekla je ta portparolka za FAZ.

List ocenjuje da je „teško reći koja je verzija tačna i zato što Beograd o ogradi uporno ćuti“ i jer su ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova i „kabinet predsednika koji je u Srbiji merodavan za sva pitanja“, ignorisali pitanja medija.

Jedino se iz Ministarstva finansija Srbije moglo čuti da ograda treba da služi za to da se zatvori granica, da bi se u slučaju „masovnih ilegalnih prelazaka, sprečilo širenje novog korona virusa“.

Ipak, „u svakom slučaju, izgradnja ograde predstavlja zaokret u politici Beograda“, konstatuje FAZ.

„Na vrhuncu migrantskog kretanja ‘balkanskom rutom’, 2015. i 2016.godine, kada je Vučić još bio šef vlade, često se zaklinjao da Srbija nipošto neće graditi zidove“, piše list, podsećajući na Vučićeve reči da su migranti „očajni ljudi, a ne kriminalci ili teroristi“, da će se Srbija prema njima „odnositi odgovorno“, „da će im pomoći“, a podseća i na njegovo verbalno ograđivanje od sličnih poteza mađarskog premijera Viktora Orbana i vlasti u Skoplju.

Uz ocenu da „to više, očigledno ne važi“, frankfurtski dnevnik konstatuje da Srbija izgradnjom ograde samo prati regionalni trend koji je počeo pre deset godina i dodaje da, prema izveštajima medija, Beograd takvu dvorednu žičanu ogradu namerava da podigne i na granici s Brugarskom.

FAZ primećuje da za albansko stanovništvo Preševa i susednih područja ograda donosi problem i prenosi izjavu gradonačelnika Arifija koji je rekao da je on protiv zidova, ali da „ne želi da se meša u visoku politiku“, a da građanima Preševa veliki problem predstavlja to što „ograda preseca područja na kojima žive etnički Albanci“ i oni zato traže otvaranje novih malograničnih prelaza.

Parlamenti u Skoplju i Beogradu su još prošle godine odobrili ponovno otvaranje prelaza između srpskog sela Miratovac i Lojana u Severnoj Makedoniji, zatvorenog 1992. godine odlukom Slobodana Miloševića, ali se od tada ništa nije dogodilo, piše nemački dnevnik.

„Lokalno stanovništvo svoj pristanak za izgradnju ograde vezuje za otvaranje tog graničnog prelaza. Sve dok je on zatvoren, ljudi će se protiviti izgradnji granične ograde“, rekao je Arifi, prenosi FAZ.