Dekan FDU: Studenti ne žele da uđu u politiku, da odlučuju o padu ili ostanku vlade

Od napada na studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti do pokušaja ubistva studentkinje u Ruzveltovoj ulici prošlo je skoro dva meseca.

Kako podseća N1, studenti Univerzitetu umetnosti poslali su svojim profesorima 13. januara pismo, u kome ih pozivaju da javno stanu uz njih, u protestnoj obustavi svih oblika nastavnih aktivnosti na fakultetu do ispunjenja studentskih zahteva.

Oni kažu da im je neophodan sledeći stepen solidarnosti i zamolili su da se ta odluka donese do 17. januara – koji je prošao.

Dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović ističe da su odmah posle incidenta i blokade fakulteta doneli odluku da obustave nastavne aktivnosti i ispite, do ispunjenja studentskih zahteva.

Podseća da su njihovi studenti u samom početku tražili samo da se procesuiraju ljudi koji su ih tukli.

„U međuvremenu znamo šta se desilo i koliko je studenata, kao i deo građana, izašlo na ulice i blokiralo nastavu. Ti studenti su izneli još neke zahteve. Svesni smo da je sada u pitanju mnogo širi kontekst nego onaj kada smo mi obustavili rad i odlučili da ne držimo nastavu, da se solidarišemo sa studentima. I toga su svesni naši studenti“, rekao je on.

Problem koji je u međuvremenu kulmirnirao nastao je, kaže, zbog loše komunikacije i interpretacije ljudi koji su na vlasti, a koji su studente predstavljali kao strane plaćenike i manipulisane ljude.

„Ne mogu da prihvatim takve insinuacije, jer za mene su to konkretna lica, ljudi sa imenima, težnjama i idejama. Mi ih na fakultetu učimo da, kada im kritikujemo radove, oni to shvataju prijateljski. Studentske akcije su lakmus u društvu. Iako je cela akcija široka i politička, oni nemaju nameru da ulaze u politiku i da se bave političkom aktivnošću“, dodao je.

Sada je, navodi, studentima potrebno da profesori pokažu da sa istim težnjama stoje iza njih.

Novi kontekst je i što ovo više nije samo FDU, već se, dodaje, odlučuje o zahtevima koji su izneti na plenumu celog Univerziteta umetnosti, pa i na plenumima Univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta.

„U tom širem kontekstu mi moramo da pitamo i nastavnike o tome šta oni misle o tom širem kontekstu. Želja studenata je bila da nastavnici kažu svojom voljom da li žele da drže nastavu. Postojala je insinuacija da veliki broj studenata ili nastavnika želi predavanja. To nije tačno. Evo, mi ćemo to sad i pokazati i već Umetničko-naučna veća Fakulteta primenjenih i Likovne umetnosti su završili taj proces i dali su potpunu podršku. Mi smo na našem veću takođe o tome raspravljali i odlučili da ipak to iznesemo pred sve nastavnike i saradnik, a to ćemo uraditi u utorak“, rekao je on, dodavši da su studenti zadovoljni time.

Istakao je da non-stop komuniciraju sa studentima, i kao uprava, i nastavnici pojedinačno.

Upitan šta najviše utiče na njih, odgovorio je – svi mediji.

„U medijima se ne upotrebljava rečnik koji bi studenti voleli. Rečnik koji bi doveo do neke komunikacije i saradnje svih institucija, pa i parlamenta Srbije. Ono što uznemirava studente jeste da ne postoji komunikacija onih političkih tela koja bi ovo trebalo da razreše. Na primer – skupštinski odbori. Ovde je sve delegirano ka vrhu vlasti, voljom vlasti, i sada se sve očekuje da to razšreši predsednik. Studenti očekuju da institucije rade“, naveo je on.

Dekan kaže da je RTS počeo da izvešava o studentskim protestima, doduše šturo.

„Promena medija i promena institucija su dugotrajan proces. Ali je sada to akutna stvar i treba brzo da se radi. Visoki javni tužilac se žali na pritisak. Mislim, sada je akutna situacija. Što očekuje, da će ljudi izaći s ulica i pustiti njega da vrši procesuiranje mesecima kao što se obično dešava u našem sudstvu. Neće. Mislim, sada je u pitanju jedna epidemija, mora da se reaguje promptno. Znači, sve institucije moraju da reaguju promptno. Ne može Skupštinski odbor za obrazovanje da ne raspravlja o studentskim protestima“, rekao je.

Da bi se to desilo, sve strane moraju da vode računa o rečima koje koriste.

Ponavlja da studente ne žele da uđu u poltiiku, da ne odlučuju o padu ili ostanku vlade, prelaznoj vladi…

Upitan da li veruje da će ovaj sistem na kraju ispuniti studentske zahteve, Pavlović smatra da dosada to nisu učinili jer je svaki sistem „okoštala mašinerija koja inertno postupa“.

„Studenti očekuju da ta inercija prestane. Polako se nešto menja, što studente iritira, kao i druge strukture koje žele da se dese ove promene brzo. Ali ako ova vlast shvati da treba brzo da reaguje, možda ima šanse da uspostavi neku komunikaciju sa svim relevantnim političkim strukturama, da natera institucije da funkcionišu. U ovom trenutku, sve oči su uprte u predsednika države, kojom studenti kažu da nije nadležan. I očito institucije ne funkcionišu ukoliko se očekuje da predsednik mora sve da reši. Znači, ako vlast ubrza svoje reakcije na način na koji studenti očekuju, a to je da uspostavi komunikaciju sa svim političkim strukturama koje u ovom trenutku postoje, onda mislim da ima šanse. Ako ne, ne znam kako će biti“, kazao je.

Ponavlja da nikada nisu rekli da nisu spremni da ne stoje uz svoje studente.

Predsednik je doveo u pitanje primanje plata profesora koji nisu predavali ova dva meseca. Pitao je dekane, hoće li im oni isplatiti sada plate, s obzirom na to da nisu radili.

„Moji profesori, veliki broj njih, radi. Deo radnih obaveza se definitivno ispunjava. Fakultet dramskih umetnosti je mali, on nema sopstvene prihode tolike da bi mogao da isplati plate profesorima. Mi nemamo zakonske osnove da isplaćujemo plate iz sopstvenih sredstava. I to predsednik zna. Nijedan fakultet nema zakonske osnove da isplaćuje plate iz sopstvenih sredstava, jer bi revizorske institucije odmah mogle da kazne te fakultete. Znači, ukoliko predsednik smatra da je način da se institucije dovedu u red – ukidanje plata, on to neka sprovede. Ne znam kakva će biti reakcija nastavnika, profesora i saradnika na fakultetima“, naveo je.

I nastavnici, i studenti se trude da što pre uđu u nastavu, ističe, ali jedini način je da se zahtevi ispune.

„Ukoliko treba da uđemo u nastavu tako što nam neko preti da nam neće isplatiti plate – verovatno će neko ući u nastavu i moliti da mu se isplati plata. Ja lično neću nikog moliti za svoju platu. Sada duplo više radim nego što sam radio u uslovima kada nije bilo bogatstva. Ali dajem za pravo i Ministarstvu prosvete, i Ministarstvu finansija… Ne znam kako to je u ingerenciji predsednika da mi isplaćuje plate“, naveo je dekan Miloš Pavlović.