Foto: Srđan Nonić, Protest ispred gradske kuće zbog medija„Jedan običan fejsbuk“ je ovog leta dva puta izveo građane Niša na antifašistiške šetnje, a na jednoj su šetače sačekali ekstremni desničari- koji se takođe informišu preko fejsbuka…
….kako bi ih „pozdravili“ podizanjem ruku u fašistiški pozdrav i skandiranjem LJotiću i Nediću. Godinu dana ranije „taj isti fejsbuk“ izveo je na ulicu na hiljade građana, ljutih zbog plana države da „otme“ vlasništvo nad niškim aerodromom i namernih da ga sačuvaju.
I antifašističke šetnje i protesti zbog aerodroma u većoj ili manjoj meri skrenuli su pažnju javnosti na probleme koje su targetirali. Ipak, nisu uspeli da nametnu građanske stavove koje su promovisali, niti su doveli do promena koje su zagovarali. Sličan „rezultat“ imao je i niz drugih građanskih akcija u Nišu koje su pokrenute na socijalnim mrežama. Među stručnjacima, pa i samim IT aktivistima, zbog toga se može čuti ocena da su društvene mreže istovremeno i moćno i varljivo oružje građanskog aktivizma.
Priča prva: Fejsbuk izveo građane u antifašističku šetnju, a potom poslužio ekstremnim desničarima za pretnje organizatoru šetnji
Fejsbuk najava šefa opozicione odborničke grupe “Niška inicijativa” u Skupštini grada Srđana Nonića da će 30. juna uveče, na Nišavskom keju, krenuti u antifašističku šetnju, „dozvala“ je stotinak ljudi. On je takvom šetnjom želeo da izrazi protest zbog napada nožem na dvadesetpetogodišnjeg studenta Uroša Janjića, koji se dogodio 21. juna uveče u parku pored keja, jer, kako je student naveo, nije hteo da skine majicu na kojoj je pisalo „antifašizam“.
Nonić je precizirao da „ne poziva nikoga“ u antifašističku šetnju, ali da svako ko deli njegovo mišljenje može da mu se pridruži. Objasnio je da će protestvovati „kao dete iz Niša, profesor, sportista i sada odbornik“ jer je „zgrožen tim pokušajem ubistva i zločinom iz mržnje, kao i narastajućim fašizmom u Nišu“.
U koloni koju je predvodio, zajedno sa kolegama iz „Niške inicijative“, nalazio se i napadnuti Janjić, koga je, prema prvim informacijama, jedan od pet napadača dva puta ubo nožem i probušio mu plućnu maramicu, izazvavši unutrašnje krvarenje. Student je zbog toga bio hospitalizovan u niškom Kliničkom centru.
Ipak, šetnja će ostati upamćena i po incidentu grupe ekstremnih desničara. Desetak mladića ju je propratilo podizanjem ruku u nacistički pozdrav i skandiranjima „Živeo LJotić“, „Živeo Nedić“, „Srbija Srbima“ i „Živela velika Srbija“. Do fizičkog sukoba između građana i ekstremnih desničara tog puta nije došlo.
Nonić je preko fejsbuka, kao i uz podršku dela medija, „izveo“ nekoliko desetina građana i na drugu antifašističku šetnju, 4. jula, na istom mestu. On je tada, zajedno sa kolegama iz “Niške inicijative“, a uz „moralnu“ podršku pojedinih niških opozicionara i nevladinih aktivista, pokušao da ukloni kukaste krstove, „svastike“ i druge fašističke poruke sa kamenih zidova keja.
Gradske institucije i zvaničnici, kao i vladajuće partije, do danas se nisu zvanično oglasili ni povodom ranjavanja studenta Janića zbog antifašističke poruke na majici u strogom centru Niša, a ni povodom incidenta koji su izazvali ekstremni desničari na tom istom mestu. Gradonačelnik Darko Bulatović i njegova pomoćnica Marina Kostić dali su osuđujuće izjave o tome, ali na poziv pojedinih medija.
Ekstremni desničari, međutim, nisu ostali nemi. Nonić je- opet na fejsbuku, dobio psovke, uvrede i preteće poruke. Rečeno mu je da su još tokom prve antifašističke šetnje “trebali da mu razbiju glavu”. Krenuo je na put bez povratka,“mnogo se ku.či” i čekaće ga ispred Skupštine grada, poručili su. On je pretnje prijavio policiji, nazivajući ih nekom vrstom napada na ustavni poredak zemlje, kao i vidom terorizma, pošto, kako je objasnio, oni koji zastupaju fašizam prete da će ispred najvažnije institucije u Nišu fizički napasti ljude koje su građani izabrali na izborima.
Nonić se, kao predsednik „Niške inicijative“, prethodno obratio i Osnovnom javnom tužilaštvu, koje je obavestio i dostavio mu snimke o incidentu na prvoj antifašističkoj šetnji, kao i dokaze o povezanosti pojedinih udruženja, neformalnih organizacija i navijačkih grupa čiji su pripadnici odgovorni za neke nacističke aktivnosti, ispisivanje nacističkih grafita, jedan broj nereda na utakmicama i niz drugih problema u Nišu. U ime Inicijative zatražio je i da predsednik Skupštine grada Rade Rajković organizuje sastanak šefova odborničkih grupa, sa kojeg bi se poslala jasna poruka da Skupština grada osuđuje narastajući fašizam u Nišu.
Nadležni do sada nisu javno reagovali ni na jedno od ovih obraćanja, niti je Nonić na prijave i zahteve dobio odgovore.
Za sada su privedena petorica osumnjičenih za napad na studenta Janjića, među kojima i N.R. (33), za koga se sumnja da ga je dva puta ubo nožem, čime je izvršio krivično delo teška telesna povreda. Protiv četvorice osumnjičenih za napad, starosti od 21 do 25 godina, podneta je krivična prijava za učestvovanje u tuči. Osumnjičenima nakon saslušanja nije određen pritvor.
Priča druga: Od fejsbuka, preko niza protesta do „Er Srbije“
Ništa bolje reagovanje nadležnih na građanske inicijative nije zabeleženo ni godinu dana ranije, kada je niški aerodrom “Konstantin Veliki”, uprkos protivljenju dela građana, javnosti i stručnjaka, besplatno ustupljen Republici. Za drugačiju odluku nisu bili dovoljni višestruki, na momente prilično masovni građanski protesti, koji su takođe inicirani na društvenim mrežama.
Građansko talasanje je počelo 30. marta prošle godine, kada je građanski aktivista Miloš Bošković, inače bivši član „Dosta je bilo“ i poslanik, preko fejsbuka pozvao Nišlije da se usprotive predlogu Gradskog veća da se osnivačka prava, imovina, sertifikati i licence niškog aerodroma besplatno ustupe državi. Gradsko veće je tako odlučilo samo dan nakon što je Vlada Srbije, 29. marta, donela Zaključak kojim „preporučuje“ besplatno ustupanje niškog aerodroma Republici.
U Zaključku je između ostalog navedeno da su obaveze budućeg aerodromskog operatera u pogledu preuzimanja dela ili celokupnog operatorskog poslovanja niške vazdušne luke- „eventualne“. Prema ovom zaključku, „eventualno“ je i državno preuzimanje obaveze Grada Niša da isplati 1,6 milijardi dinara za 157 hektara zemljišta u civilnom delu aerodromskog kompleksa Ministarstvu odbrane po ugovoru iz 2010. godine. Ova obaveza bila je jedan od udarnih argumenata vlasti za preuzimanje aerodroma, pošto, kako je ocenjivamo, gradski budžet nije u stanju da je izmiri.
Bošković i istomišljenici su hitro formirali Inicijativu „Ne damo niški aerodrom“, u koju su sem njega ušle i nevladine organizacije Nacionalna koalicija za decentralizaciju(NKD), Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), „Medija i reform centar“ i Proaktiv Niš. Inicijativa je organizovala više protesta na kojima je zahtevano od odbornika Skupštine grada da ne usvoje predlog Gradskog veća da se niški aerodrom besplatno ustupi državi, a da gradonačelnik Bulatović podnese ostavku. Ona je, takođe, pokrenula više postupaka pred domaćim i međunarodnim institucijama zbog „nezakonitih“ gradskih odluka o poklanjanju aerodroma Republici.
Na protestima je između ostalog izražena sumnja da se niški „Konstantin Veliki“ naprasno poklanja Republici kako bi se ograničila njegova poslovna ekspanzija u korist koncesionara beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, francuske kompanije „Vansi erpot“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić kasnije su direktno ili indirektno potvrdili da koncesioni ugovor predviđa ograničenje broja putnika na po milion godišnje na niškom i svim drugim aerodromima u Srbiji u radijusu do 230 kilometara od „Nikole Tesle“, sve dok beogradski aerodrom ne dostigne 12 miliona putnika godišnje. Ukoliko se ograničenje prekrši, država bi mogla doći u poziciju da plaća kaznene penale.
Niški aerodrom je, inače, u protekle četiri godine doživeo ozbiljnu poslovnu ekspanziju, a broj putnika je sa 1.300, koliko ih je bilo 2014, porastao na 330.000, u 2017. godini. Jedan od osnovnih razloga za to je dolazak lou kost kompanija, „Viz era“ i „Rajanera“, a posebno činjenica da je aerodrom ponudio izuzetno niske putničke takse- od svega tri evra, što je rezultiralo izuzetno niskom cenom avionske karte do evropskih destinacija, koje su iznosile i samo deset evra.
Protesti i ono što ih je pratilo uticali su na to da se sednica Skupštine grada, na kojoj je trebalo da se donese odluka o besplatnom ustupanju aerodroma Republici, održi tek 22. juna, odnosno samo dan pre nego što bi Nišu mogla biti uvedena prinudna uprava zbog njenog neodržavanja.
Nezvanični izvori su tvrdili da su odbornici vladajuće koalicije bili izloženi različitim pritiscima, pre svega od strane SNS-a, kako bi se jednoglasno izjasnili za takvu odluku. Tvrdnje o pritiscima potvrdila je odbornica vladajuće „Jedinstvene Srbije“ Jelena Đorđević, koja je, nakon što je javno kazala da će glasati protiv odluke o poklanjanju aerodroma, isključena iz odborničke grupe i stranke, a potom i izgubila posao u javnom komunalnom preduzeću „Objedinjena naplata“.Čelnici SNS-a su to negirali, uz objašnjenje da za tim nije ni bilo potrebe, pošto većinska podrška „nikada nije ni bila dovedena u pitanje“.
Gradski odbornici su, ipak, na sednici 22. juna apsolutnom većinom glasova usvojili odluku o ustupanju osnivačkih prava i imovine niškog arerodroma Republici Srbije. Skupštinska odluka je bila osnov da gradonačelnik Bulatović i ministarka Mihajlović 9. avgusta prošle godine potpišu ugovor o besplatnom prenosu osnivačkih prava aerodroma „Konstantin Veliki“ sa grada Niša na državu, čime je država preuzela upravljanje aerodromom.
U ovom ugovoru, kao ni u bilo kom drugom dokumentu, i dalje nije navedena ijedna konkretna obaveza Republike prema“Konstantinu Velikom“ i Gradu Nišu, pa ni ona o preuzimanju duga Niša za aerodromsko zemljište.
Od tada do danas broj putnika na aerodromu je pao, a u prvih pet meseci ove godine bio je za 6,37 odsto manji nego u istom periodu prošle. Aerodrom je u prošloj godini poslovao sa gubitkom od više od 13 miliona dinara, što je prvi „minus“ od 2014. godine, kada je počela njegova poslovna ekspanzija. Na aerodromu su potvrdili tvrdnje o gubitku, ali su kazali da on nije nastao nakon avgusta 2018. godine, kada ga je Republika besplatno preuzela, već ranije te godine.
Ovih dana su iz Niša krenuli letovi na prvoj od 12 linija od javnog interesa na kojima će leteti nacionalna kompanija “Er Srbija”, koja je u aprilu ove godine pobedila na međunarodnom tenderu kao, kako je u Vladi Srbije saopšteno, ponuđač sa „jedinom ispravnom ponudom“. Vlada je mesec dana ranije donela odluku da će ovih 12 linija biti subvencionisane u periodu od 1. jula 2019. do 30. juna 2023. godine, a da će za tu namenu iz republičkog budžeta biti izdvojeno 1,8 milijardi dinara, odnosno 600 miliona godišnje.
Pojedini stručnjaci, međutim, smatraju da za aktuelnu (samo)hvalu zvaničnika Republike, grada Niša i “Konstantina Velikog” nema razloga. Glavni broker u kompaniji „Momentum Securities“ Nenad Gujaničić je u autorskom tekstu za mesečnik „Biznis i finansije“ ocenio da su uspostavljanjem novih 12 linija, kojima će biti više nego udvostručen broj gradova s kojima će Niš biti povezan, samo na prvi pogled razvejane osnovane sumnje da će država gušiti dalji razvoj niškog aerodroma.
– No, kao i obično, đavo je ostao u detaljima. Ne samo da je za obim subvencija koje su date „Er Srbiji“, niški aerodrom mogao pokrenuti ozbiljan zamajac ulaganja, nego novoformirane linije prete da naruše interes postojećih korisnika ovog aerodroma. Linije koje će uspostaviti „Er Srbija“ sa aerodroma u Nišu u velikoj meri su bliske gradovima ka kojima lete kompanije „Viz er“ i „Rajaner“… Zato neće začuditi njihov odlazak, naročito ako u bliskoj budućnost usledi povećanje taksi koje su državni predstavnici najavljivali- naveo je on u tekstu objavljenom krajem ove sedmice.
On je zaključio da će ukoliko se to bude dogodilo “razvoj niškog aerodroma bukvalno visiti o koncu“.
Epilog: Ipak sve mora da se završi na terenu i u institucijama
– Da, na društvenim mrežama se mogu pokrenuti različite inicijative, ali dejstvo mreža je ograničeno. Na fejsbuku se informacije brzo dele, brzo mogu da izazovu lavinu reakcija i ljudi se brzo povezuju. Ali, sve što se na njima pokrene mora da se završi u institucijama, što nije nimalo jednostavno jer naše institucije nisu profesionalne već su pod kontrolom vlasti. Takođe, društvene mreže imaju i drugu stranu medalje- anesteziraju ljude i pacifikuju problem. LJudi imaju iluziju da su nešto uradili ako u toplini svog doma klikću, lajkuju, šeruju i komentarišu neki problem- kaže za Danas Srđan Nonić.
On dodaje da bi bilo zanimljivo ukinuti društvene mreže na šest meseci i videti da li bi nezadovoljni ljudi iz svojih soba izašli na ulicu. Uveren je da je „ulica“ važna jer, kako kaže, aktuelna vlast ne podnosi proteste, ma koliko izgledalo da je oni ne dotiču.
– Ona ne može da podnese disonantnost, daleko joj je bliskije jednoumlje- tvrdi.
Nonić ocenjuje da društvene mreže ne mogu da „zamene“ mas- medije između ostalog i zbog toga što ih koristi manji broj ljudi.
– Problem je kako da informacije dospeju do većeg dela javnosti koji ne koristi društvene mreže. Bilo bi normalno da one budu plasirane preko medija, ali je ozbiljna otežavajuća okolnost što su naši mediji najčešće strogo kontrolisani. Iako imamo javni servis, a mediji dobijaju veliki novac preko konkursa, mi nemamo blagovremeno, nepristrasno, potpuno i objektivno informisanje- zaključuje on.
Zoran Jovanović, upravnik departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, takođe smatra da su socijalne mreže korisne za iniciranje i koordinaciju društvenih akcija, ali da će takve akcije postati ozbiljne tek kada proizvedu “rad na terenu i neku vrstu institucionalog organizovanja”.
– Na društvenim mrežama je moguće reći sve i svašta bez prevelikog rizika. Iskazano ne podleže odgovornosti, odnosno onome što podrazumeva odgovor na ono što smo rekli ili učinili. One pružaju svom korisniku osećaj hrabrosti, angažovanosti, duhovitosti, kritičnosti ili mudrosti, ali istovremeno ga štite od onih koji bi mu zbog toga neprijatno uzvraćali ili mu pričinili izvesno zlo- kaže on za Danas.
On dodaje da društvene mreže, uprkos svojim nedostacima, danas zauzimaju sve veći prostor u procesu komuniciranja i postaju sve značajnije i za sferu informisanja.
Zoran Jovanović: Društvene mreže neće potisnuti medije
Zoran Jovanović kaže da su društvene mreže najdemokratičniji oblik razmene informacija, ali da su istovremeno i najmanje kontrolisane.
– Kada je reč o kontroli, ne mislim na cenzuru informacija, na odlučivanje o njihovim prioritetima, redosledu ili tajmingu objavljivanja, već o njihovoj verodostojnosti. Jednostavnije rečeno, to kako će se neko oglasiti na društvenim mrežama niko mu ne određuje, ali to što je objavio, koliko je to istinito, korektno, ili moralno zavisi samo od namera, karaktera, pa i trenutnog raspoloženja onog ko se na taj način oglašava. To znači da su društvene mreže nezaobilazne pri razmeni poruka, ali su istovremeno veoma nepouzdani izvori informacija – kaže on.
Jovanović još kaže da je problem utoliko veći što što u Srbiji ne postoji verodostojnost informacija ne samo u tabloidima, već i u medijima sa renomeom javnog servisa, jer se u njima “objavljuje bilo šta bez ikakvih konsekvenci”.
– Međutim, istorija nas uči i upozorava da su monstruozni sistemi nastajali i održavali se upravo tako što su prikrivane stvarne, a odašiljale konstruisane i potpuno lažne informacije- podseća on.
On dodaje da će društvene mreže postepeno zauzimati mesto klasičnih medija, ali da ih neće potpuno potisnuti.
– Mediji će sačuvati neke svoje specifičnosti i pozicije u sferi komuniciranja na isti onaj način kao što je to učinilo pozorište uprkos velikoj popularnosti filma, a film bez obzira na to što je televizija ušla u gotovo svaki dom- zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
