Foto: Radovan Balać
Malobrojni posetioci na novosadskoj plaži Štrand, a zbog malog zahlađenja ovih dana, još malobrojniji kupači uživaju u Dunavu ne obazirući se na priče o zagađenju vode.
Dunavske vode kod Novog Sada valjda nikada nisu ni bile plave, mada je u obližnjem futoškom dvorcu, sada Poljoprivrednoj školi, Johan Štraus mlađi napisao čuveni valcer „Na lepom plavom Dunavu“.
Javnost se uzburkala ovih dana zbog saopštenja Stranke slobode i pravde da zbog nebrige „bahate novosadske vlasti grad svoje otpadne vode direktno ispušta u Dunav“, a fekalne vode iz naselja Kamenjar, gde je podignuto više stotina kuća i vikendica, nešto uzvodno od Štranda, predstavljaju opasnost od zagađenja za novosadsko kupalište.
Malobrojni kupači na Štrandu ne haju za te priče. Držeći unuka za ruku koji gaca po plićaku, deda Mile kaže da „voda i nije tako loša, mada bi mogla biti čistija“.
Vodostaj je relativno visok, a u smeđe zelenkastoj vodi nema mnogo pene i nečistoće, iako nekoliko stotina metara uzvodno sijaset restorana i vikendica i na Ribarskom ostrvu, koje je u stvari odavno poluostrvo, ispušta u Dunav svoje otpadne vode.
Dunavska voda se već decenijama klasifikuje kao voda druge i treće klase, u kojoj je dozvoljeno kupanje, ali se preporučuje obavezno tuširanje po izlasku iz reke.
Nizvodno od Štranda na tri ispusta Novi Sad „obogaćuje“ Dunav fekalijama, pa je itekako aktuelna ona pesma Bore Čorbe (ispevana doduše za Moravu) „Oj Dunave reko plovna tvoji vali nose govna…“
Taj ekocid trenutno skriva visok vodostaj, ali na mestu ispusta fekalija voda postaje gotovo crna, penušava.
Jasno se oseća smrad, koji je kod nižeg vodostaja nesnosan, pa guši ne samo obližnje stanare, nego i hiljade šetača na uređenom šetalištu. Reka poput velike septičke jame sve prima i nosi.
Radosav, penzionisani stolar koji priča kako je u fabrici nameštaja „Nina“, mesečno zarađivao više od direktora, sedi kraj tri štapa, peca somove… Pre mesec dana, hvali se, upecao je jednog od 21 kilogram, ali posle toga naišao je post, pa više uživa gledajući kako reka, a i sve drugo – teče i prolazi.
Na pitanje kakva je voda stotinak metara nizvodno od kanalizacionog ispusta – kaže da je loša.
– Napraviće prečistač kad svi pocrkamo – ljutito komentariše priče o izgradnji postrojenja na Petrovaradinskoj obali. Naime, prema projektu koji gura sadašnja gradska vlast, sve otpadne vode grada prebacivaće se cevima preko Žeželjevog mosta u Petrovaradin, gde Kinezi treba da podignu prečistač. Prethodna vlast je uz pomoć EU uradila projekat prema kojem je Novi Sad je trebalo da ima dva prečistača sa novosadske strane u Industrijskoj zoni Sever IV, ali se u međuvremenu na tom mestu izgradila fabrika ,“Lear“, a drugi manji prečišćivač trebalo je biti sa druge strane Dunava na sremskoj strani kod fabrike „Pobeda“ i prečišćavati otpadne vode Sremskih Karlovaca i Petrovaradina. Vrednost projekta skočila je na oko 115 miliona evra.
U SNS su promptno odgovorili, prebacujući odgovornost na prethodnu vlast.
Naprednjaci tvrde da „Grad posredstvom svojih službi redovno prati kvalitet dunavske vode, posebno na Štrandu, koji tokom kupališne sezone poseti više od pola miliona građana.
Rezultati merenja su javni. Tokom juna kvalitet vode na najlepšoj plaži na Dunavu bio je dobrog ili jako dobrog kvaliteta, tako da nema mesta panici koju SSP želi da proširi“.
I zaključuju: „projekat izgradnje prečistača otpadnih voda vrlo je blizu realizaciji, jer je deo međudržavnog sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, a sva sredstva biće obezbeđena iz programa „Čista Srbija“.
O kvalitetu vode nešto više želeo sam da saznam od stručnjaka Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji je godinama kontrolisao vodu i objavljivao rezultate monitoringa.
Umesto odgovora saznajem da Institut to više ne radi. Razlog – na javnom oglasu, posle više decenija, nisu dobili taj posao.
Da li ćemo i kada dočekati da i Novi Sad, kao sva civilizovana Evropa, prečišćava otpadne vode i ne zagađuje Dunav, videćemo.
Do tada, grad poput velikog klozeta ispušta sve što „proizvede“ šaljući smrdljive i otrovne pozdrave gradovima i naseljima nizvodno.
A obale Dunava sve više i ubrzano se urbanizuju.
Naselje Kamenjar odavno nije samo vikendaško, podignute su prave vile i dvorci, a Novosađani su taj novi deo odavno nazvali „Dolina lopova“ aludirajući (ne)opravdano na poreklo novca za ta zdanja.
Tu je odmah stigla struja, gas, asfalt, podižu se betonski bedemi kako bi se zaštitile od poplave.
Kilometri obale su zauzeti i postali nepristupačni za građane osim za njihove vlasnike.
Nizvodno od starog dela Kamenjara, a prema Ribarcu i Štrandu, Kamenička ada odavno je isparcelisana, placevi ograđeni, a na većini nikle drvene ili metalne sojenice…
Neki i prodaju placeve. Kroz dogledno vreme, kilometri dunavske obale biće nepristupačni za njegove žitelje, pecaroše i ljubitelje prirode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
