Da li će se broj femicida smanjiti ako postane zasebno krivično delo?

Pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra navodi da je svih 12 žena od početka godine ubijeno u porodično-partnerskom kontekstu.

„Nažalost, ne mislim da će uvođenje krivičnog dela femicida dovesti do smanjenja broja ubijenih zena. Mnogo su važniji prevencija i blagovremeno i adekvatno reagovanje“, ukazuje Macanović.

Objašnjava da, dok se ne promeni sveukupna klima nasilja u kojoj živimo, i dokle god je nasilje prihvatljivo kao ponašanje, dotle će Srbija i dalje prednjačiti po broju ubijenih zena.

„Autonomni ženski centar apeluje na sve koji znaju žene koje žive u nasilju da se obrate ženskim organizacijama, kako bi se u saradnji sa njima procenio rizik u kome se žena nalazi i pokušao da se iznađe put kako da žena bude zaštićena i da se nakon prijave ne nađe u većoj opasnosti da bude teže povređena ili ubijena“, ističe Macanović.

Narodna poslanica i docentkinja Fakulteta političkih nauka, Biljana Đorđević, kaže da je ona u prošlom sazivu Narodne skupštine, kao članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predlagala da se održi javno slušanje o femicidu.

„Jedna od tema bi bila sučeljavanje mišljenja o tome da li nam je potreban femicid kao krivično delo, pored potrebe da pronađemo model za uspostavljanje Femicide Watch – kontrolnog mehanizma za praćenje femicida i uspostavljanje disciplinske odgovornosti profesionalaca, posebno tužilaca i sudija, za nečinjenje koje dovodi do ubistva žena“, objašnjava Đorđević.

Ističe da je ona i tada i još uvek bila dominantno na stanovištu da nam je prvo potrebno da uspostavimo Femicide Watch i vratimo disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca koja je maltene ukinuta sa usvajanjem pravosudnih zakona.

„Ima mnogo toga što može i mora da se uradi pre nego što posegnemo za uvođenjem novih krivičnih dela. No, svakako nam je potrebna stručna rasprava o tome i zato sam je predlagala. Nažalost, moj predlog nikada nije stavljen na dnevni red i mislim da je to sramota tadašnjeg predsednika Odbora iz redova vladajuće većine. To je jedan od primera kako zapravo političarima na vlasti ova tema nije važna u suštini, jer ništa nisu uradili da se njome kao društvo ozbiljno pozabavimo“, ukazuje Đorđević.

Naša sagovornica ističe da postoji sve više i vraćanje unazad – zaštitnik građana relativizuje nasilje nad ženama i njegova institucija se pravi da pojam femicida ne razume, a ministarka pravde takođe javno izgovora u Skupštini da je isticanje femicida diskriminacija.

„Kad se desi jednom, to je možda neznanje, ako se dešava u kontinuitetu, to je loša namera. Kao društvo moramo da se borimo i da zadržimo dostignut nivo ženskih prava i naravno da se borimo da ih unapredimo“, zaključuje Đorđević.

U tekstu Kosane Beker navodi se da u različitim sistemima postoje različiti načini na koje je femicid uključen u krivična zakonodavstva. U nekim državama femicid je propisan kao posebno krivično delo, najčešće u zemljama Južne i Centralne Amerike.

U nekoliko država je propisano da je učinilac dela muškarac, a većina definicija podrazumeva postojanje nekih specifičnih okolnosti u pogledu odnosa žrtve i učinioca, na primer, postojanja prethodnog nasilja, samog čina ubistva, okolnosti u vezi sa karakteristikama žrtve i slično.