„Nije sporno da je ove godine manje femicida, ali sve drugo ne funkcioniše. Ne znam koliko je predsednik Srbije upoznat sa stvarnim stanjem stvari“

Ujedno, to su podaci aktuelni za Srbiju na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže za Danas da ovogodišnje sumirane podatke nemaju, ali ono što pokazuju iz prethodnih godina, kada je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jeste da postoji konstantan broj prijava.

Do 29.000 prijava godišnje

„Od 28.000 do 29.000 godišnje prijava nasilja u porodici. To su ogromni brojevi. Otprilike, bude izrečeno od 21.000 do 22.000 hitnih mera, što je, takođe, značajna brojka. U ovoj godini, u odnosu na prošlu, manje je žena ubijeno – njih 17. Te žene su ranije prijavljivale nasilje. U osam slučajeva. Kod tri od tih osam, radilo se o osobama koje su odranije bile osuđene na kaznu zatvora. Da li zbog nasilja u porodici, da li, kao ovaj slučaj iz Aleksandrovca, pokušaj ubistva bivše partnerke“, navodi ona.

Prema njenim rečima, definitivno nam nedostaje sistem nadzora nad učiniocima više krivičnih dela nakon što izađu iz zatvora.

„Ne samo učinioci krivičnih dela silovanja i drugih oblika seksulanog nasilja, već i težih oblika nasilja u porodici. Videćemo u kom pravcu će to da ide, ali mora da postoji strožija kontrola“, ocenjuje naša sagovornica.

Šta svaka žena da radi?

Na pitanje šta svaka žena u Srbiji koja je pretrpela nasilje, a nasilnik izašao iz zatvora, da radi kako bi sprečila bilo kakav vid ponovnog zlostavljanja, ona kaže:

„Da se one ili ljudi koji žive oko njih obrate ženskim organizacijama. Kako će naše institucije postupati zavisi od različitih faktora. Zaštita žena zavisi od svakog profesionalca i toga da li razume ili ne razume. Postoje ipak načini. Po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici postoje grupe za koordinaciju i saradnju. U slučaju kada neko izlazi iz zatvora mogu da kontaktiraju sa žrtvom i prave plan sa njom. To i mi radimo u AŽC kada nam se žena obrati“, naglašava Macanović.

Na pitanje šta je bolje danas, 2024. godine, u odnosu na pre pet godina kada je borba protiv nasilja nad ženama u pitanju, ona kaže:

„Imamo ozbiljno urušavanje čak i profesionalaca koji hoće da rade. Ne postoji nikakva podrška države. Nije sporno da je ove godine manje femicida, ali sve drugo ne funkcioniše. Ne znam koliko je predsednik Srbije upoznat sa stvarnim stanjem stvari“, naglasila je ona.

Vučić: Brojevi za nijansu manji

Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da su brojevi koji govore o nasilju nad ženama za 2024. godinu za nijansu manji od 2023. i da se o svakom obliku nasilja treba javno govoriti.

Vučić je na prvoj nacionalnoj konferenciji „Jednake. Sigurne. Osnažene“ rekao da je važno to što ima manje nasilja nego pre, ali i ukazao na to da bi nasilja bilo manje „potrebno je više da se priča da bismo ga suštinski smanjili“.

Kazao je da institucije treba i moraju da deluju na prijave nasilja.

„Važno je da postoji javna moralna osuda za sve koji učestvuju u bilo kojem obliku nasilju nad ženama, nemoguće da bilo koji sportista, poltičar ili zdravstveni radnik sutra normalno nastavi kao da se nije ništa dogodilo i da bude da je reč o dobrom, običnom i normalnom čoveku“, rekao je Vučić.

Istakao je da „nasilnicima ne dugujemo ništa“, a da će svi koji se budu „iživljavali nad ženama“ snositi odgovornost.

Rekao je da će imati nultu toleranciju prema onima koji su primenili nasilje nad ženama i da za takve osobe nema mesta na visokim pozicijama u institucijama.

„Za mene je ključno pitanje koje je ovde izrečeno koliki je broj žena i devojčica koji stvarno i suštinski prijavi nasilje“, rekao je Vučić i dodao da je broj zabrinjavajući kada se u obzir uzmu žene koje trpe i ne prijavljuju nasilnike.

Svaka peta devojčica…

Istovremeno, svaka peta devojčica u Srbiji doživela nasilje, a da od toga, 74 odsto njih nisu imale poverenje da se o takvom iskustvu izjasne institucijama i porodici, izjavila je na istom događaju ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura.

Ona je istakla da je poražavajuće i to što je u Srbiji u poslednjih deset godina više od 400 ubijenih žena, i to samo prema pisanju medija, a samo je tri odsto njih prethodno prijavilo nasilje.

„Želim da danas ipak svi stavimo prst na čelo i razmislimo da li bi neke od njih makar bile žive danas i sedele možda ovde sa nama da su prethodno prijavile nasilje ili da je neko iz njihovog neposrednog okruženja koje svedoči o nasilju, to učinio umesto njih“, rekla je Tatjana Macura.

Pokazatelj sistemske slabosti

A, MŽPN, koja okuplja 28 organizacija civilnog društva, upozorila je, povodom globalne kampanje „16 dana aktivizma“, na kontinuirani problem nasilja nad ženama u Srbiji, kao i na neophodnost snažnijeg delovanja države i društva u zaštiti ženskih ljudskih prava.

Od početka 2024. godine u porodičnom nasilju ubijeno je 17 žena, što znači da na svakih 19 dana u Srbiji bude ubijena jedna žena, što je najozbiljniji pokazatelj sistemskih slabosti u prevenciji nasilja i zaštiti žrtava, ocenila je MŽPN.