Feministički pokreti pomogli u edukaciji o psihičkom nasilju, neophodna i reakcija institucija

Teoretičarka kulture i feministkinja Marija Ratković naglasila je da su okolnosti u kojima živimo po pitanju odnosa prema ženama posledica viševekovnog patrijarhata i maltretmana žena i da je u takvom kontekstu na prvom mestu neophodno učenje žena koji su to oblici nasilja koji se nad njima sprovode.

– Nasilje je toliko dugo normalizovano da je potrebna obuka da ga žene prepoznaju. Ne bih se povoljno izrazila o kontekstu u kome mi funkcionišemo, ali veliki posao je urađen i samim tim što imamo neku vrstu „me too“ pokreta i u Srbiji, imamo prostor za razgovor i o oblicima nasilja koji nisu samo fizičko nasilje – naglasila je ona.

Ratković je u nastavku razgovora naglasila i da sistem funkcioniše tako da nasilnici koriste priliku nekažnjivosti i moći.

– Postoji jedna neverovatna društvena nagrada za nasilje, od toga da se to smatra snagom demonstracijom moći, do toga da nenasilni vidovi komunikacije pripadaju nekom nestrastvenom svetu – kako je objasnila ona.

Novinarka mlađe generacije i članica mreže Novinarke protiv nasilja Tamara Urošević naglasila je da su pokreti koji su se u poslednje vreme pojavili u Srbiji, kao što su „nisi sama“ i „nisam prijavila“ pomogli da se mlađe generacije, kako žena, tako i muškaraca, edukuju o ovom fenomenu.

–  Mlađe generacije se informišu preko društvenih mreža i tu smo mogli da vidimo koliko nasilje nije prepoznato. Neko je morao da progovori o tome da svi mi drugi shvatimo – e meni se i ovo desilo“. Mlađa generacija žena je to prepoznala ali prethodne generacije su nam krčile put da mi možemo da kažemo „ja sad ovo neću“ – naglasila je ona.

Psiholog Goran Tomin rekao je da je pesimističan po pitanju toga koliko je naše društvo sposobno da prepozna psihičko nasilje jer smo tek počeli javno da govorimo o tome, i to samo o onim najbrutalnijim vidovima nasilja.

– Mi još treba da „gulimo“ da dođemo do senzibilisanosti o psihičkom nasilju. Heštegovi na društvenim mrežama omogućili su deo osvešćivanja. Ja sada ne mogu a da ne sretnem ženu koja nije rekla „i ja“. To udara i muškarce što je strahovito dragoceno – naglasio je on.

On je podsetio da se javnost u vezi sa slučajevima nasilja koji su dosepli u javnost prvo pitala „a zašto nije odmah prijavila“, i da odgovor na to pitanje leži u kompleksnim uzrocima i nepoverenju u institucije sistema.

– Nije mogla da prijavi zbog kompleksnih spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Spoljašnji su na prvom mestu nepoverenje da će prijavljivanje dovesti do toga da bude sekundarno viktimizirana, da ne doživi još gori linč javnosti, a drugo nepoverenje da će išta da se desi da bude zaštićena. Unutrašnji faktori imaju veliku težinu, tu je osećanje krivice i zato je teško da izađe. Na tim faktorima moramo da radimo – naglasio je on.

On je istakao i da, kada pričamo o prevenciji, najvažnije je pitanje edukacije.

– To znači prepoznavanje suptilnih mehanizama psihičkog nasilja, kako da znate da ste u toj priči, prvo to, a posle ćemo o izlasku, posle ćemo o reakcijama. U tom smislu je hešteg „nisam prijavila“ edukovao, pre svega žene ali i muškarce – rekao je Tomin.

Događaj je održan u organizaciji Medija centra a u okviru projekta održan je još jedan okrugli sto na istu temu.

, Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.