Festivalski meta-alarm

U toku je drugi po redu filmski festival, „malih“ filmova sa romskom tematikom, anonimnih, neafirmisanih reditelja ništavnih budžeta, ali s prigušenim uspomenama na nekakav izgubljeni raj, ili “ još više – sa potajnom nadom u budući oproštaj i smirenje nakon svega što se desilo toga dana u sudaru „crvenog meta-alarma i festivala“.

Inače, crveni meta-alarm nad našom zemljom Srbijom oličava onu crtu idealističkog pogleda i pevanja koja je, još ne sasvim prekinuta, povezivala anonimnog reditelja i još neke oko njega s tradicijom najvećih trubadura i truvera, pevača sada već klasične kompozicije svetski poznatog aranžera. .. „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“. Mesto događanja Mali Iđoš.

Sve je u eksterijeru, i platno i poređana slama umesto stolica i bina i koktel i muzika. Sve. Tamo smo povezani svi jednim ugovorom, sve je odavno utvrđeno, i uglavnom vrlo jasno. Došli smo da gledamo filmove. Samo da filmovi krenu Tema ovogodišnjeg festivala je „POVRATNICI“, „RETURNEES“.

Gledamo svi u nebo i dajemo prognoze optimističke, naravno. Kao da istine ne treba otkrivati i onako su tu, svi ih ćuteći, priznajemo ali izgovaramo drugo, tu smo jer ovi filmovi govore istine, ne varaju, zato i jesmo tu da se suočimo sa onim što znamo, da potvrdimo. Krenuo je potop. Odozgo dole.

Svi posetioci su se zbili u restoran „State of Art“. Pljusak se sruči. Spasenje slavismo u restoranskom Araratu.

Subota, 30. jun

Nojava brodica mirno je uplovila u novi dan. Polako su se budili juče ukrcani članovi žirija. A u marini male reke Krivaje, u Malom Iđošu, na mala vrata Ararata State of Art-a ukazala su se dva konobara, spremačica, naturalizovani Slovenac, Kraljevčanin po poreklu, i žena iz Sibira. Pas Gara je radosno mahao repom. Sve je odisalo mirom i harmonijom. Ni traga crvenom meta-alarmu. Uveče Međunarodna izložba dečijih radova „Odlasci-dolasci-mostovi“ u Privatnoj kolekciji Mihailo Lišanin. Dečiji radovi su bili pristigli iz Indije, Slovačke, Srbije i Irana.

Već se spušta noć. Na barci je i publika. „Uspravite se svi ljudi, kucnuo je čas“. Krenuo je takmičarski deo pokretnih slika i tada se setih Čiča Ilije Stanojevića, glumca, reditelja, Roma sa Čubure, koji je snimio prvi prikazani srpski film „Život i delo besmrtnog Karađorđa“ 1911. godine. Drugi se zvao „Bibija“, tetkica romska svetinja. Romi su itekako participirali u kulturnom i javnom životu Srbije do Drugog svetskog rata, a onda su se i borili „za bolje sutra“. A već prokosutra Romi su postal radnici, nosili su, i nose i dalje, klasno pitanje. I oni su, kao i ona tri u plavim mantilima kod Žilnika imali želju da negde odu. Ali gde? U Indiju? Evropski sistem kulturnih vrednosti ih je potpuno skrajnuo sa svojih mapa. Ovaj mali festival, u Malom Iđošu, sa malim direktorom, i malim filmovima je veliki glas za lepotu, za ravnopravnost, za doživljaj istosti, ali je i vapaj koji će trajati.

Zvršeno je prvo takmičarsko veče. Bend svira. Producent peva. A južnjak i severnjak se i dalje svađaju. Odlaze u noć. Verujem svojim kućama.

Nedelja, 1. jul

Tokom prethodna tri dana, Mali Iđoš bio je dom filmova iz celog sveta. Nakon vise od 20 prikazanih filmova, Žiri FROM-a, Međunarodnog festivala kratkog metra, u sastavu Danica Maksimović, Ivan Karl i Ivan Velisavljević, jednoglasno je doneo odluku da glavnu nagradu dodeli filmu ISPRIČAJ SVOJU PRIČU, autorki Maji Leđenac i Lee Kotlice. Nakon dodele nagrada doneli smo odluku da, posle godinu dana predsedovanja državom umetnosti glumice Ane Sofrenović, imenujemo Danicu Maksimović za predsednicu Države umetnosti State of Art, a njen mandat trajaće narednih godinu dana !

Žurka do kasno u noć, svi smo tu „glumci, reditelji, popovi, radnici, majstori, producenti, konobari. Peva se uz akustičnu muziku.

Ponedeljak, 1. jul

Mi smo na otvaranju i zatvaranju jednog vrlo specifičnog malog festivala, u maloj zajednici, u Malom Iđošu, sa malo para, sa malim direktorom, ali sa velikim potopom koji je očito napravio Nojevu barku u State of Art-u, kulturnom Araratu Srbije. Kulturno decentralizovani ovde, na vrlo čudnom tlu, levitiramo između onog što smo pripremili za otvaranje, i ovog što smo potopili i pre nego što smo raspakovali temu Returnees, kao da je ničim izazvana pala u obliku vodenih stihija evropskih kulturnih kumulusa nosećih prognanika i strogih zakona stratusa evropskih politika. Kao da je misija Evrope na festival bacila kišnu anatemu. Anatemu koja i sam festival trebala da učini nepoželjnim u jednom multikulturalnom okruženju.

Utorak, 3. jul

Umorio sam se. Danas neću pisati. Tačka.

Sreda, 4. jul

Zadatak Nojeve barke na ovom festival jeste da osvetli mnoštvo onog što se taji, po kuloarima prepričava, zastrašuje i stvara vrlo maglovitu medijsku sliku. Filmski festival FROM je ipak počeo da ‘raspakuje’ značenje reči RETURNEES i postavlja pitanja.

Prvo pitanje: Da li ima boljeg opisa za psihološki matrix od onog što jeste pred nama: fatum mnoštva, onih koji govore i misle afektivno – „poslati u pičku materinu“ (heimat!). Ovo je krajnje ozbiljno zapažanje. Psovka ovde ukazuje na sam ogoljen živac, u društvenom kontekstu socijalno uništenog pojedinca, koji pokrece želju, misao, plan i na kraju – njegovo izvršenje. Morbidnost projekta ‘povratnika u izgubljeno’ je perfidna manupulacija smislom i značenjem reči dom, domovina, majka, jer se ljudima prodaje unheimlich za heimat. Treba u tome tražiti i podsvesne namere, spakovane u racionalizaciju poreskog sistema, koja nije odnos prema realnosti, vec racionalizacija kao odbrambeni mehanizam. Značenje toga jeste samo jedno – smrt i kultura instinkta smrti. FROM želi da ukaže da je centralni odnos prema teritoriji u koju se tzv povratnici šalju, a ne zbrinjavanje povratnika i njihovo korišćenje u okviru Sistema, što predstavlja perverzan princip oca, države prekornice. Drugim rečima- kolonizacija teritorija sa kojih dolaze bezdomni povratnici.

Četvrtak, 5. jul

Upravo dok čitam svoj dnevnik pristižu u „State of Art“ ljudi koji će imati ovde seminar tri dana. Seminar za mlade o ekstremizmu, kako bi pružali građanski otpor i organizovali antifašističke akcije. Ha, kakve ovo ima veže u državi umetnosti sa FROM-om filmskim festivalom kratkog metra sa romskom temom. Nikakve. Romska tema je film dugogi metra u projektoru operatera koji jeste predmet seminara. Hajde, možda na nekom festivalu puste taj film. Ave.

Autor je akademski slikar