Festovsko ubrzanje

Kusturica je u ovom, u osnovi ljubavnom filmu, široko zahvatio repere rata, antiglobalizma, narodnih pripovedaka i magijskog realizma, a iskazao se i kao glumac.

Ako je nešto neupitno kada je reč o značaju Festa onda je to otkrivanje južnokorejske kinematografije. Ovogodišnji južnokorejski adut je film Park Čan-Vuka „Sluškinja“. Reč je o vrhunskom stilskom rafinmanu, filmu epohe čija je radnja smeštena u tridesete godine prošlog veka. Klasna napetost i dvostruke igre u filmu „Sluškinja“ (rađenom prema romanu Sare Voters) odlike su ovog rasnog psihološkog trilera oplemenjenog nesvakidašnjom senzualnošću.

Subota, 25. februar

Odlazim u domen opšteg mesta ako napišem da sam odrastao na Festu. Do sada sam bio u različitim ulogama na ovom festivalu, kao saradnik Festovizije kod Nebojše Đukelića (koji je u medijskom pogledu Festu dao poseban doprinos), kao akreditovani filmski kritičar, član Saveta i učesnik programa sa šest filmova u kojima sam se pojavljivao kao scenarista, reditelj ili glumac. Ovog puta sam po prvi put dobio novu ulogu – član žirija (uz filmskog kritičara Dragana Jovićevića i reditelja Luku Bursaća) za dodelu nagrada u pratećem programu Granice.

Uveče, Dragan Jovićević i ja, kao članovi žirija za program Granice, idemo kod Dragane Kanjevac, koja vodi televizijsku emisiju „Pravac“. U emisiji navodim i preporuke za gledaoce – „Kraljicu Španije“ Fernanda Truebe, „Ličnog kupca“ Olivijea Asajasa i „Druga strana nade“ Akija Kaurismakija.

Nedelja, 26. februar

Festivalska rutina podrazumeva i pauze da bi se sačuvala snaga i koncentracija. Iskustvo me je naučilo da je optimalno gledati od 30 do 35 filmova na Festu. Dan odmora je, dakle, neophodan, ali potaknut festovskim ubrzanjem ni on ne može da prođe bez filmskih tema. Čitam obimnu knjigu Antoana Debeka „Godar biografija“ i shvatam da bi tog reditelja (čuo sam neke koji ga smatraju prevaziđenim) tek trebalo otkrivati.

Prethodna nedelja mi je prošla u znaku Godara. Održane su tri tribine u Muzeju kinoteke (na dve sam učestvovao), održan je ciklus filmova tog autora i definitivno sam se učvrstio u uverenju da sam godarovac. Prvenstveno zbog njegovog kombinovanja realnog i fikcije, filmofilije, političke i filozofske eksplicitnosti i stalnog preispitivanja pozicije autora. Delez ističe međuprostor između dve slike u Godarovim filmovima. Taj međuprostor daje mu mogućnost za kritiku slika koje predočava. Slike koje se nadovezuju jedna na drugu, u službi socijalne kohezije, omamljujuće su i ne dozvoljavaju poziciju distance. Za međuprostorom tragam u scenariju za film „Odbornica“ koji pripremam. Ono u šta sam siguran jeste da će to biti upad estetskog u polje političkog, što smatram povoljnijim rešenjem od politizacije estetike koja obavlja kontrolu preko institucionalnih ili finansijskih centara moći.

Ponedeljak, 27. februar

Redakcijske obaveze u dramskom programu RTS-a vezane su mi, uz ostale dnevne poslove, za pripreme velikog televizijskog poduhvata posvećenog serijalu o Nemanjićima. Još od vremena „Vuka Karadžića“ Đorđa Kadijevića nije bilo ovako produkcijski ambiciozno postavljene televizijske serije.

Posle podne odlazim u omiljeni park, retku gradsku oazu, koju oivičavaju zgrade u ulicama Tomaša Ježa i Dragoslava Grujića. Glasine su se ispostavile kao tačne: staza, klupe i svetiljka su zaista srušeni. Sada investitor planira da najpre ograniči svoju parcelu usred parka, a zatim na njoj sagradi nešto što želi, budući da je prema Generalnom urbanističkom planu iz 2016. godine ovaj prostor pretvoren iz javne površine u gradsko građevinsko zemljište. Sve se nadam da ovo neće biti demonstracija sile i pohlepe aktuelne gradske uprave koja osiono kroji propise po kojima je izgradnja građevinskih objekata moguća usred parka.

U prvom obilasku Lepenskog vira čuo sam priču od vodiča da je civilizacija Lepenskog vira, posle življenja 120 generacija na tom mestu, počela da propada onda kada su pojedinci svoj privatni prostor širili na zajedničke staze naselja.

Utorak, 28. februar

Današnji spin vezan je za ukidanje Doma kulture „Studentski grad“. Ubacivanje spinova u javni prostor ima funkciju snaženja neprekidne trake proizvodnje skandala. Nekome je potrebna zgrada Studentskog kulturnog centra u Resavskoj ulici, a usput će da strada jedna od institucija sa specifičnim identitetom. Javnost će da je brani od ministra prosvete ili neće uspeti da je odbrani, a za to vreme će da traje beskrupulozno bogaćenje ljudi bliskih vlasti i sve drastičnija eksploatacija obespravljene većine.

Večeras je u Sinepleksu „Ušće“ prikazivanje filma „Vetar“ Tamare Drakulić. Tamara je jedini predstavnik garažnog filma na ovogodišnjem Festu. „Vetar“ je film suptilne atmosfere i bavi se krhkim identitetom devojke koja letujući sa ocem na Adi Bojani otkriva širine emotivnog sveta.

Veoma sam ponosan na garažni film. To je neformalni pokret osnovan pre dve godine (i to baš na Festu) kada se grupa autora udružila na osnovu povezanosti većine svojih dotadašnjih filmova. Pored gotovo redovne saradnje u stvaranju filmova, rad ove grupe zasniva se na

snimanju sa malom ekipom, minimalnim finansijskim i tehničkim sredstvima, ali sa neograničenom autorskom slobodom. Garažni film po tome smatram bliskim sa svojim idejnim uzorom – garažnim rokom.

Pored Tamare i mene, ostali članovi grupe identifikovane sa pojmom garažnog filma su Jelena Marković i Milutin Petrović.

„Vetar“ nas je naveo da sa Markom Popovićem, urednikom filmskog programa, napravimo plan za prikazivanje garažnih filmova u Domu omladine od proleća do kasne jeseni ove godine. Ima četrnaest filmova i u sedam vikenda (dva filma dnevno plus radionica) imaćemo aktivnost vezanu za garažni film.

Sreda, 1. mart

U holu Centra „Sava“ posle projekcije filma „Raj“ Andreja Končalovskog srećem Nenu Đonlić, urednicu programa u Art bioskopu Kolarac. Razmenjujemo informacije o ličnim filmskim favoritima na Festu i dogovaramo se da nastavimo Večeri meta filma od sredine marta. Krajem prošle godine u Art bioskopu Kolarac održan je Festival meta filma. Nena je bila organizatorka, Milutin Petrović umetnički direktor, a ja koordinator. Radosni zbog uspešnog prvog izdanja festivala dogovorili smo se da jednom mesečno održavamo Večeri meta filma, a da se na kraju godine održi centralni Festival meta filma.

Ispostavilo se da većina garažnih filmova pripada određenju meta filma (filma o filmu, odnosno sadržaja u kojem akteri naglašavaju da je reč o fikciji). Ta tradicija je bogata u srpskom filmu. Neki od ključnih ovdašnjih autora (Makavejev, Lazar Stojanović, Joca Jovanović, Žilnik, Šijan, Mladen Đorđević i drugi) potpadaju pod to određenje i ideja je da se ti filmovi analiziraju, problematizuju i afirmišu.

Četvrtak, 2. mart

Među festovskim naslovima izdvajaju se, između ostalih, „Ne gledaj mi u pijat“, „Malarija“, „Učiteljica“, „Američka draga“ i drugi.

Pomalo žalim što ove godine nisam uspeo da dovršim film „Aleksandra“ i učestvujem u programu Mikrovejv. Na prethodna dva Festa imao sam dva filma kao reditelj („Žigosana“ i „Porodica“), kao scenarista i glumac bio sam u „Petlji“ Milutina Petrovića, a kao glumac u filmu „Paluba ispod Terazija“ DV Nikta.

„Aleksandra“ je jednostavni ljubavni film u kojem se kroz manipulativne strategije akteri poigravaju sa pokušajem naslovne junakinje da dođe do identiteta. Taj film bi trebalo da karakterišu nežnost, prevare, posesivnost, laži, krađe, melanholija i, naravno, andergraund melodramatičnost. U njemu u vremensku kapsulu smeštam i prizore rukavaca grada pre nego što zauvek nestanu. Glavne uloge igraju Milutin Milošević, Jelena Šušnjar, Tanja Venčelovski, LJuma Penov i Dubravka Kovjanić. Naravno, puno toga sada zavisi od montažerskog doprinosa Nataše Pavlović.

Bilo kako bilo, programu Mikrovejv posebno se radujem. Programi Mikrovejv, Trils end kils i Granice daju kvalitet koji donosi razliku. Na ovaj način se prevazilazi pojam smotre filmova i Fest je tako na putu da postane festival sa otkrivalačkim identitetom. Tek široko postavljena skala produkcijskih i estetskih kretanja daje pravu sliku o filmskim tokovima, pa zašto i ne naglasiti, idejnim dominantama koje film, kao suvereni reprezent predočavanja slike sveta, i dalje nudi.

Autor je scenarista i reditelj iz Beograda