FHP: Civilne žrtve bez prava

To je rečeno je danas prilikom predstavljanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP), uz poziv državi da to promeni.

Nigde u regionu status civilnih žrtava rata nije idealno rešen, ali u Srbiji je najgore, jer se ne vide pomaci, čak je odlukama Ministarstva rada situcija pogoršavana, izjavila je direktor pravnog programa FHP Milica Kostić.

Ona je navela da se koriste odredbe zasnovane na zakonu iz bivše Jugoslavije, koje nisu prilagođene kasnijim događajima.

Jedan od najvećih problema je dokazivanje pretrpljene povrede, odnosno pogibija člana porodice, rekao je autor izveštaja Relja Radosavljević.

On je izjavio da postojeći zakon zahteva prilaganje medicinske i druge dokumentacije iz vremena kada se događaj desio.

U praksi to znači da će opštinski organ tražiti, na primer, policijski ili zapisnik istražnog sudije o događaju, ali i medicinsku dokumentaciju o neposrednom lečenju nakon zadobijanja povrede, rekao je Radosavljević.

On je ocenio da su vojna lica u boljem položaju, jer mogu da se oslone na evidencije vojnih organa, ali da je nepravično tražiti of civila, koji su se zatekli usred ratnog dešavanja i moraju da beže, da poseduju sve pisane dokaze.

Jedan od razloga odbijanja zahteva za priznanje statusa civilne žrtve rata je u tumačenju nedefinisanih zakonskih odredbi, kao što je teritorijalna primena.

To se pojavilo u proteklih pet godina. Ministarstvo rada je zauzelo stav da civilna žrtva rata ne može biti niko ko je pretrpeo povredu ili je stradao van Srbije, dakle na teritoriji drugih repubika bivše Jugoslavije, izjavio je Radosavljević, navodeći da takav uslov ne postoji u zakonu.

Posledica je da je deo ranije priznatih statusa naknadno ukinut. Radi se o značajnom broju Srba izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji danas žive u Srbiji i njeni su državljani, ali su ostalih bez svojih prava, rekao je Radosavljević.