Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas da ni nakon 27 godina, pravda za žrtve Oluje nije dostignuta, te pozvao institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse.
„Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u Oluji, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života“, naveo je FHP u saopštenju.
Navedeno je da se danas navršava 27 godina od vojno-policijske operacije Oluja tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.
„Stav FHP-a je da ratni zločini počinjeni tokom Oluje moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu“, navodi se u saopštenju.
Podseća se da se u Srbiji, od 2015. godišnjice Oluje obeležavaju centralnim državnim komemoracijama, u zajedničkoj organizaciji sa Republikom Srpskom.
Ocenjeno je da „viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja Oluje politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj“.
„Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre „Oluje“ na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine“, navode iz FHP.
FHP je naveo i da „predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na Oluju u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma“.
Navedeno je da se u Hrvatskoj ; godišnjice „Oluje“ proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti.
Na marginama ovih proslava česta je ustaška ikonografija, podseća se u saopšetnju.
„Iskorak ka pomirenju učinjen je pre dve godine, kada je potpredsednik vlade iz redova srpske manjine Boris Milošević prisustvovao proslavi „Oluje“ u Kninu, a hrvatski premijer i ministar branitelja komemoracijama srpskih žrtava u Gruborima i Varivodama“, dodaje se u saopštenju FHP.
Praksa u zvaničnoj politici sećanja i godišnjice Oluje praćene odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, kako je navedeno u saopštenju, dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.