Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas, reagujući na presudu za ratne zločine u Lovasu 1991. godine, da su, zbog propusta u radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), „izostavljene mnoge žrtve, a izrečene kazne su preniske u odnosu na težinu zločina koji je počinjen“.
Uz ocenu da je „slučaj Lovas“ bio „jedan od najsloženijih i najobimnijih postupaka koji su se vodili pred Odeljenjem za ratne zločine, jer je obuhvatao veliki broj optuženih, više različitih događaja, veliki broj žrtava i svedoka, FHP u saopštenju navodi da je postupak „dodatno prolongiran brojnim propustima u radu TRZ“.
Na prvobitnoj optužnici TRZ bilo je obuhvaćeno 69 žrtava i 12 ranjenih, ali Tužilaštvo nije obezbedilo dovoljno validne dokaze o okolnostima njihovog stradanja, navodi FHP, naglašavajući kako je obaveza TRZ bila da još tokom istrage rasvetli činjenice o stradanju žrtava i da nakon toga optuži sve odgovorne.
Tužilaštvo je, po oceni FHP, propustilo da to učini, a umesto toga je optužilo samo manji broj odgovornih i više puta menjalo optužnice, jer je u međuvremenu nekoliko optuženih preminulo pa su, sledstveno tome, morali smanjiti i broj žrtava čije se ubistvo tim optuženima stavljalo na teret. Tako su poslednjom preciziranom optužnicom obuhvaćena samo osmorica optuženih i 28 žrtava, ukazuje FHP.
Prvom optužnicom su bili obuhvaćeni: Ljuban Devetak, Milan Devčić i Milan Radojčić kao pripadnici samostalno uspostavljene lokane civilno-vojne vlasti; Željko Krnjajić kao komandir Stanice milicije (SM) Tovarnik; Miodrag Dimitrijević, Darko Perić, Radovan Vlajković i Radisav Josipović kao pripadnici Teritorijalne odbrane (TO) Valjevo, čije su jedinice ušle u sastav Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade (2. pgmbr) JNA, te Petronije Stevanović, Aleksandar Nikolajidis, Dragan Bačić, Zoran Kosijer, Jovan Dimitrijević i Saša Stojanović kao pripadnici dobrovoljačke paravojne jedinice „Dušan Silni”.
Presudom Višeg suda u Beogradu 26. juna 2012. godine svi optuženi oglašeni su krivim zbog ratnih zločina protiv civil u saizvršilaštvu i osuđeni na kazne zatvora od četiri do 20 godina, a utvrđena je njihova odgovornost za smrt 40 i ranjavanje 11 civila.
Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući po žalbama optuženih, 9. decembra 2013. godine ukinuo presudu Višeg suda i predmet vratio na ponovno suđenje, uz ocenu da u sud prvom stepenu nije jasno obrazložio primenu instituta saizvršilaštva. Tokom ponovljenog suđenja od 4. marta 2014. godine su promenjena dva predsednika sudskog veća, a krivični postupak je obustavljen u odnosu na optužene Ljubana Devetaka, Milana Radojčića, Petronija Stevanovića, Dragana Bačića i Aleksandra Nikolajidisa, koji su u međuvremenu preminuli, dok je za optuženog Miodraga Dimitrijevića postupak razdvojen, zbog bolesti.
Zbog toga je TRZ promenio optužnicu, pa je broj žrtava sa prvobitnih 69 smanjen na 28. Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u četvrtak je nepravosnažno osudio osmoricu okrivljenih za ratne zločine protiv hrvatskih civila 1991. godine u Lovasu na ukupno 47 godina zatvora, izričući im pojedinačno kazne od četiri do osam godina. Milanu Devčiću izrečena je kazna od osam godina zatvora, Saši Stojanoviću sedam, Željku Krnjajiću, Jovanu Dimitrijeviću i Zoranu Kosijeru po šest, Darku Periću i Radovanu Vlajkoviću po pet, te Radisavu Josipoviću četiri godine zatvora.
Obrazlažući presudu, predsednica sudskog veća Zorica Trajković ja ukazala da je sud u odlučivanju o krivicii kaznama bio limitiran činjenicom da se tužilaštvo nije žalilo na prvobitnu presudu, te da pojedine radnje navedene u optužnici nisu dokazane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
