Evropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine
Na taj način, saopštio je Fond za humanitarno pravo, sud je odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna.
Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.
U septembru 2011. FHP je TRZ-u podneo krivičnu prijavu protiv 14 identifikovanih i više desetina neidentifikovanih pripadnika VJ, MUP-a i Državne bezbednosti Republike Srbije zbog zločina izvršenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u periodu od kraja jula 1995. godine do 10. aprila 1996. godine. Uz krivičnu prijavu, FHP je TRZ-u dostavio i oko 70 izjava bivših logoraša koji su preživeli torturu i nehumana postupanja i predložio TRZ-u da ih sasluša u svojstvu svedoka.
TRZ je 8. marta 2013. godine donelo odluku da „nema mesta krivičnom gonjenju prijavljenih, jer iz navoda samog podneska i svih naknadno prikupljenih podataka i preduzetih radnji, proizilazi da u njihovim radnjama nema elemenata krivičnog dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika kao ni bilo kog drugog krivičnog dela iz nadležnosti ovog tužilaštva”.
Naknadnim proverama, FHP je ustanovio da TRZ nije kontaktiralo nijednog od predloženih svedoka, što ukazuje da TRZ nije sprovelo sveobuhvatnu, nezavisnu i efikasnu istragu, na šta ga obavezuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija).
FHP je zbog toga, u ime bivših logoraša, 4. aprila 2013. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu. Ustavni sud je 27. juna 2014. godine doneo rešenje kojim je odbacio ustavnu žalbu uz obrazloženje da odluka TRZ ne predstavlja pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te iz tih razloga nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.
Kako su u domaćem pravosuđu iscrpljena sva pravna sredstva, FHP je 24. decembra 2014. podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv Republike Srbije. O sporu se izjasnila i Bosna i Hercegovina, jer se radi o njenim državljanima.
„Odluka po predstavci FHP-a u vezi sa logorima Šljivovica i Mitrovo Polje bez sumnje će dodatno umanjiti mogućnost da pravda za žrtve zločina počinjenih u tim logorima bude dostignuta pred pravosuđem Srbije. Posledice, međutim, mogu biti dalekosežnije budući daova odluka nudi izgovor TRZ-u za nepostupanje u brojnim drugim predmetima, a odgovornost za (ne)pokretanje postupaka prebacuje na žrtve i njihove zastupnike. Tako je najnovijom odlukom Suda ionako usporen proces suđenja za ratne zločine u Srbiji dodatno ugrožen, čime je u pitanje dovedeno pravo na pravdu hiljada žrtava zločina koje TRZ do danas nije procesuiralo“, navodi se u saopštenju FHP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.