FHP: Tužilaštvo za ratne zločine sporo, suđenja traju dugo, veličaju se zločinci

Tužilaštvo za ratne zločine radi sporo, podiže mali broj optužnica (sedam optužnica protiv devet lica za 2021. godinu) i suđenja traju dugo. Optužnice se uglavnom preuzimaju od Bosne i Hercegovine, visokorangirani pripadnici vojske i policije se ne procesuiraju, prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu.

Ovo su neki od glavnih zaključaka Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih, rekla je da je FHP prošle godine pratio suđenja u 26 predmeta, da je doneto pet prvostepenih presuda, da su trojica optužnih preminula zbog čega su postupci protiv njih obustavljeni, kao i da su optužnice za dvojicu ukinute jer su procesno nesposobni.

Kljaić je dodala da je Apelacioni sud u Beogradu doneo šest drugostepenih presuda, te da su tri predmeta vratili na ponovo suđenje.

“Tužilaštvo je podiglo sedam optužnica protiv devet lica. Iz godine u godinu se ponavlja neefikasan rad Tužilaštva – tri optužnice su rezultat njihovog rada, a ostale su ustupljene iz BiH. Prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu, a izostalo je procesuiranje visokorangiranih pripadnika vojske i policije. Podignuta je jedna optužnica protiv visokorangiranog lica”, ukazala je Kljaić.

Naglasila je da je regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina izuzeteno važna, a ukazala je i na činjenicu da postupci traju neopravdano dugo, podsećajući da je, na primer, optužnica za predmet “Štrpci” podignuta 2015. godine.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo, podsetila je da je FHP jedina nevladina organizacija koja u kontinuitetu prati sva suđenja za ratne zločine.

Prema njenim rečima, od 2003. godine Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 90 optužnica protiv 212 lica.

“Od tih 212 lica pravosnažno je osuđeno 88, a oslobođeno 54. U predmetima koji su okončani osuđujućom presudom, 748 žrtava dobilo pravdu i to samo oni koji su stradali, odnosno koji su ubijeni”, istakla je Žanić.

Dodala je da su rezultati Tužilaštva “poprilično skromni”, te da ovim tempom ni za narednih 100 godina neće moći da se procesura ni pola predmeta koji se nalaze u predistražnoj fazi.

“Sada Tužilaštvo ima tri puta više zamenika, dakle 12, ali i dalje imaju skromne rezultate”, ukazala je Žanić.

Po njenom mišljenju, ono što takođe utiče na suđenja i suočavanje sa prošlošću su određeni društveno-politički događaji.

“Osobe koje su se vratile u Srbiju nakon odležane zatvorske kazne predstavljaju se kao vrhunski vojni analitičari, pišu knjige koje finansira država, pojavljajau se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru na koju niko ne obraća pažnju, jer je to postalo uobičajno”, naglasila je Žanić.

Ukazala je da se negiranje genocida u Srebrenici pojavljivalo ranijih godina pre godinšnjcie, a da sad gotovo ne postoji nijedna emisija gde se Srebrenica i NATO bombardovanje ne uzimaju kako to da svet radi protiv Srba.

“Ne postoji skoro nijedna zgrada gde nema grafita “Ratko Mladić srpski heroj”, a njegov mural u centru Beograda nije uklonjen. Ipak, u našem društvu i dalje postoji određena snaga i građani koji ne žele da se pomire sa tom normalizacijom da su ljudi koji su osuđeni za najteža krivična dela autoriteti”, navela je Žanić.

Mateja Norčič-Štamcar, zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakla je da je procesuiranje ratnih zločina važno pitanje za EU.

“Uprkos sukobima koji su okončani pre 30 godina ovo nije pitanje koje želimo da zaboravimo, posebno zbog žrtava i nestalih”, ukazala je Norčić-Štacmar.

Dodala je da se u poglavlju 23 nalazi 20 prelaznih mera u okviru pravosuđa, a da se šest odnosi na ratne zličine.

“To je značajna odgovornost za one koji vode istragu, obezbeđuju prava žrtava i koji su odgovrni za pronalaženje nestalih. Srbija je izuzetno spora u procesuiranju ratnih zločina iako je povećan broj zamenika i usvojenje su dve nacionalne strategije”, navela je Norčić-Štacmar.

Podsetila je da se u predistražnoj fazi nalazi 1.731 predmet, da je vidljivo veličanje ratnih zločinaca, kao i negiranje genocida u Srebrenici.