Fond za humanitarno pravo (FHP) podsetio je danas na svom Tviter nalogu da je još u julu 2004. objavio izveštaj “Etničko nasilje na Kosovu” u kojem je dokumentovao dešavanja 17. i 18. marta, i u kojem se navodi da su tada 23 osobe izgubile život.
“Dana 17. i 18. marta 2004. godine, tokom etničkog nasilja širom Kosova, albanski demonstranti napadali su Srbe, Rome i Aškalije, njihovu imovinu i pravoslavne verske objekte”, podseća FHP.
U izveštaju se navodi da su martovski neredi počeli 17. marta ujutro okupljanjem kosovskih Albanaca u južnom delu Mitrovice, a da su se ubrzo proširili i po mnogim drugim gradovima na Kosovu.
“U nasilju 17. i 18. marta 2004. godine učestvovalo je 50-60.000 kosovskih Albanaca kojima su meta napada bili Srbi, Romi i Aškalije, njihova imovina i pravoslavni verski objekti. Učesnici u neredima su koristili kamenice, molotovljeve koktele, palili su imovinu i pucali u zgrade, proterivali, zastrašivali i prebijali ljude. Demonstranti su se tokom nereda sukobljavali sa pripadnicima UNMIK policije i sa vojnicima KFOR-a, a negde i sa Srbima. U nasilju su učestvovali mahom mlađi muškarci koji su spontano izlazili na ulice”, ukazuju u FHP-u.
Naglašavaju da su u martovskom nasilju na Kosovu 23 odobe izgubile život: Makedonka Jana Tučev, devetoro Srba – Dragan Nedeljković, Slobodan Perić, Dušanka Petković, Borivoje Spasojević, Borko Stolić, Dobrivoje Stolić, Slobodan Tanjić, Zlatibor Trajković i Nenad Vesić, i trinaestoro Albanaca – Fatmir Abdullahu, Ferid Çitaku, Bujar Elshani, Kastriot Elshani, Isak Ibrahimi, Alumuhamet Murseli, Agron Ramadani, Nexhat Rrahmani, Arben Shala, Gazmend Shala, Ajvaz Shatrolli, Esat Tahiraj i jedan Albanac iz Prištine/Prishtinë čije ime FHP nije uspeo da identifikuje.
Među nastradalima su bile i dve žene, Jana Tučev, koja je ubijena hicem iz vatrenog oružja u svom stanu u severnom delu Mitrovice i Dušanka Petković iz Uroševca koja je bila srčani bolesnik i koja je preminula u bazi KFOR-a, dan nakon što je izbačena iz svoje kuće.
“Od poginulih Srba, četvoricu su Albanci ubili iz vatrenog oružja, dvojica su spaljeni u svojim kućama, za jednog se ne zna tačno kako je poginuo, a jedan je nestao tokom evakuacije. Od poginulih Albanaca, dvojicu su ubili pripadnici KFOR-a, trojica su izgubila život u sukobima sa KFOR-om i Srbima, jednog je ubila UNMIK policajka u trenutku kada je nožem napao drugu osobu, jednog su snajperom ubili Srbi, a za ostale Albance se ne zna tačno kako su izgubili život”, ukazuju u FHP-u.
Prema podacima koje je FHP prikupio u mesecima nakon martovskog nasilja, ozbiljnije je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 napadnuto napolju.
Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene, a 36 pravoslavnih verskih objekata je demolirano i spaljeno, dok je raseljeno oko 4.000 ljudi koji su ostali bez domova – neki od njih po drugi put, jer su već bili raseljeni 1999. godine.
“Neposredno nakon nasilja, mnogi koji su izgubili domove bili su smešteni u kontejnere koje je obezbedila međunarodna zajednica i u kojima su uslovi života bili veoma loši. Raseljeni Srbi mahom nisu bili zadovoljni procenama štete koje su izradile albanske institucije, ističući da je materijalna šteta koju su pretrpeli mnogo veća. Takođe, žalili su se na to da je pomoć koju su dobijali od Vlade Srbije nedovoljna ili da uopšte ne stiže”, navode u FHP-u.
U januaru 2006. godine, 1.231 osoba od oko 4.000 raseljenih nakon martovskog nasilja je i dalje bila u statusu raseljenog lica.
Ceo izveštaj FHP-a “Etničko nasilje na Kosovu” možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.