FHP: Zagorka Dolovac opstruiše suđenja za ratne zločine

To bi dovelo do dodatnog usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem, a neki predmeti poput Lovasa, Ovčare ili Ćuške već traju između sedam i 13 godina, ističu za Danas iz Fonda za humanitarno pravo (FHP). Za to optužuju republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, jer nije postavila vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, iako je to propisano Zakonom o javnom tužilaštvu.

U pitanju je period od 1. januara 2016. pa sve do stupanja na dužnost Snežane Stanojković kao nove tužiteljke za ratne zločine 31. maja 2017. godine. U tom vakumu vođeni su, na primer, postupci u predmetima Srebrenica-Branjevo, Doboj, Ključ-Šljivari, Bratunac, Bosanska Krupa, izmenjena je optužnica za Štrpce, podignuta je optužnica u predmetu Bihać-Lušci…

Marina Kljajić iz FHP-a ukazuje da su ugroženi svi predmeti ratnih zločina jer se, kada je reč o tužiocu, radi o samostalnom državnom organu, čiju funkciju upravo obavlja javni tužilac, što u situaciji kada ga nema, a nema ni postavljenog vršioca dužnosti, povlači nemogućnost postupanja zamenika tužilaca.

– Radi se o tome da se mogu osporavati sve radnje koje su u postupcima za ratne zločine u vreme vakuma preduzimali zamenici tužilaca. Dakle, sve podignute optužnice u tom periodu su u istom režimu kao i optužnica za Srebrenicu. Među njima je i ona izmenjena za zločin u Štrpcima, koja je podneta u aprilu ove godine, ukazuje Kljajić za Danas.

Iz FHP-a ukazuju na „neverovatnu odluku Zagorke Dolovac da ne postavi vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, čime je onemogućila zakonit rad Tužilaštva za ratne zločine.

„Republičkoj tužiteljki ta zakonska obaveza je vrlo dobro poznata pošto je krajem 2015. za preko 30 tužilaštava donela rešenja o postavljanju vršilaca funkcije tužilaca. Izostalo je samo jedno – za vršioca funkcije u Tužilaštvu za ratne zločine. Sve navedeno sugeriše da propust Dolovac nije bio slučajan“, naglašavaju u FHP-u, navodeći da je „nezakonitim postupanjem, odnosno nepostavljanjem vršioca funkcije, republička tužiteljka direktno opstruirala proces suđenja za ratne zločine u Srbiji“.

I advokat Đorđe Dozet upozorava da bi sada svi slučajevi koji su vođeni od penzionisanja prethodnog tužioca za ratne zločine do postavljanja novog mogli da se smatraju nelegalnim i da budu oboreni.

– Propisi ne poznaju vršioca dužnosti tužioca, na bilo kom nivou, a naročito tužioca za ratne zločine. Ako nemate tužioca za ratne zločine, nemate ni njegovog zamenika, rekao je Dozet za Radio Slobodna Evropa.

Zamenik republičkog javnog tužioca i poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić rekao je za Insajder za drugačijeg uverenja od onog Apelacionog suda, jer je „državni organ tužilaštvo, a ne tužilac“. Ilić je objasnio da republički javni tužilac može da zastupa sve optužnice pred svim sudovima, „a Srbija je sve vreme imala republičkog tužioca“.

Podsetimo, Apelacioni sud odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac.

Tužilaštvo bez komentara

List Danas kontaktirao je juče Tužilaštvo za ratne zločine sa zahtevom da nam zvanično prokomentarišu to što je Apelacioni sud u Beogradu odbacio optužnicu za zločine u Srebrenici, međutim, nismo dobili nikakav odgovor. Inače, tužiteljka za ratne zločine mogla bi da podigne novu optužnicu za zločin u Srebrenici.

Kuburović: Nije prekinut postupak

Beograd – Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je juče da je reč o otklanjanju formalnog nedostatka i da postoje vrlo jednostavni koraci koje treba da preduzme tužilac za ratne zločine, pa će se postupak nastaviti. Ona je izjavila, posle dodele sredstava prikupljenih na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, da će sve radnje koje su bile preduzete biti „konvalidirane“, pravno osnažene, „samim aktom tužioca za ratne zločine, pa se ne može govoriti o prekidu postupka“.