Fijasko Bajdenovog socijalizma

Istog dana (24. juna) kad se dogodila tragedija u Surfsajdu, Bajden je slavodobitno izjavio: ”Postigao sam s dvostranačkom grupom senatora istorijski sporazum o 1,2 biliona dolara za transformisanje naše fizičke infrastrukture”.

Izgledalo je da je to ključna pobeda levičarske ideje o velikoj i moćnoj saveznoj vladi koja će raspodeljivati nezamislivu sumu novca i imati neograničenu kontrolu nad ekonomijom.

Predsednik Bajden, lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer i šefica Predstavničkog doma Nensi Pelosi hteli su više – nije im bio dovoljan Zakon o infrastrukturi nego su tražili da se usvoji i Porodični zakon (demokrate su ga nazvale ljudska infrastruktura), vredan između četiri i šest biliona dolara.

Tim povodom Bajden je zapretio da neće potpisati Zakon o infrastrukturi ako Kongres, kroz takozvani proces pomirenja, ne usvoji i Porodični zakon.

Likovanje demokrata i bildovanje političkih mišića trajalo je samo dva dana.

A onda je počelo urušavanje.

Na Bajdenovu ucenu, republikanci su zapretili povlačenjem podrške Zakonu o infrastrukturi: ”Nema dogovora ucenama“, poručio je Lindsi Graham, republikanski senator iz Južne Karoline.

Potom je Bajden dva dana kasnije (26. juna) reterirao i posipao se pepelom: ”Nije mi bila namera da pretim vetom”.

Da bi sačuvao obraz, predsednik je najavio da će Porodični zakon pokušati da progura kroz stranačko pomirenje (trebaće mu 10 glasova republikanskih senatora) kako bi izbegao tzv. filibaster (neograničena rasprava da bi se sprečilo usvajanje zakona).

Naknadna predsednička pamet nije smirila duhove u političkim krugovima.

Naprotiv, na Kapitol hilu vodi se rovovska bitka, ne samo oko značajnog kresanja troškova predizborne socijalističke liste želja Bajdena i demokrata, već mnogo više oko sudbine fundamentalne ideje demokrata da instaliraju veliku i jaku vladu koja povećava kontrolu, subvencije, propise i poreze.

Za trenutak, krajem juna izgledalo je da bi Bajdenova vizija mogla postati stvarnost.

Ipak, ideja velike vlade trajala je samo pet meseci da bi posle žestokih okršaja demokrata i republikanaca, German Lopez 29. juna napisao za VOX ”era velike vlade je završena”.

Šta je sprečilo Bajdena da u tvrđavi kapitalizma instalira veliku vladu s krupnim socijalističkim ambicijama?

Mandat novog američkog predsednika započeo je grandioznim planom da država investira 2,3 biliona dolara u fizičku infrastrukturu i četiri do šest biliona dolara u ljudsku infrastrukturu.

Posle petomesečnog pesničenja s republikancima Bajden je jedva izboksovao 1,2 biliona dolara za puteve, železnicu i širokopojasni internet.

A ulaganje u ljudsku infrastrukturu još je na dugom i neizvesnom štapu. Agencija AP izveštava da je Bajden dobio ”daleko manje novca nego što je prvobitno tražio”.

A analitičar javnih politika Rendal O’Tul objasnio je da Bajdenov paket za infrastrukturu stvarno vredi samo 579 milijardi dolara, jer će 600 milijardi (do 1,2 biliona) bilo potrošeno prema ranije utvrđenom planu, dakle i da ne bude usvojen Bajdenov Zakon o infrastrukturi.

”To je samo četvrtina od prvobitno predloženih 2,3 biliona, što predstavlja poraz Bele kuće”, kaže O’Tul.

A direktor poreskih studija u Kato institutu Kris Edvards upozorava da je tih 579 milijardi i dalje mnogo novca kojeg vlada nema.

Inače, Bajden planira da obnovu infrastrukture finansira povećanjem poreza i budžetskim deficitom.

”Predsednikov predlog da infrastrukturu obnavlja iz budžeta, a ne iz korisničkih naknada, recept je za katastrofu. Dokazano je da se infrastruktura koja se finansira iz korisničkih naknada bolje održava od infrastrukture koja se plaća iz poreza i budžetskog deficita”, tvrdi O’Tul.

Plan demokrata je da vlada podigne korporativne poreze i tako obezbedi dva biliona dolara u narednih 15 godina (Budžetski odbor Kongresa procenjuje da je to oko 38 odsto povećanja poreza na dobit).

”Povećanje poreza oduzeće profit kompanijama i smanjiti im sposobnost da finansiraju sopstvene investicije”, kaže Edvards.

Nevladina organiizacija Poreska fondacija procenila je da će Bajdenov poreski plan smanjiti privatne kapitalne investicije, uključujući proizvodnju i infrastrukturu, za više od bilion dolara.

German Lopez podseća da demokrate i republikanci još nisu postigli nikakav dogovor oko načina na koji će sve ovo biti plaćeno.

Agenija AP ističe i nejasnu sudbinu Bajdenovih obećanja o masivnim investicijama za usporavanje klimatskih promena, koje je predsednik proletos nazvao „egzistencijalnom krizom našeg doba“.

Bez obzira da li se postigne dogovor ili ne, Kris Edvards navodi podatak da je američki privatni sektor 2019. posedovao infrastrukturu vrednu 26,2 biliona dolara a savezna država i lokalne vlasti posedovale infrastrukturu vrednu 12,1 biliona dolara i zaključuje: ”Privatnoj infrastrukturi nisu potrebne subvencije, poput Bajdenovih 174 milijarde dolara za električna vozila, jer proizvođači automobila već troše milijarde dolara u izgradnju električne infrastrukture”.

Edvards optužuje Bajdena da popravlja infrastrukturu rukovođen simpatijama za sindikate i animozitetom prema tržištu: ”On je opsednut sindikatima. Na primer, Davis-Bacon zakon, koja podržavaju sindikati, povećava troškove plata na projektima autoputeva koje finansira federalna vlada za oko 20 odsto. Predsednik bi dodatno povećao troškove uvođenjem kolektivnog pregovaranja, sindikalnih beneficija i pravila sindikalnog rada. Bajden želi da sindikalno organizovana radna snaga izgradi sve njegove predložene projekte, iako sindikalno organizovani radnici čine samo 13 odsto američkih građevinskih radnika. On takođe želi da široko nametne sindikate privatnom sektoru.”

Edvards je uveren da će svaki paket Bele kuće i Kongresa verovatno iskriviti investicije, povećati federalnu birokratiju i smanjiti privatna ulaganja povećanjem poreza.

”Bolji pristup je pustiti privatni sektor da podizanjem korisničkih naknada obezbedi novac za podsticanje ulaganja u infrastrukturne objekte”, tvrdi Edvards.

Fizička infrastruktura, međutim, nije dovoljan zalogaj za levičarsku frakciju unutar Demokratske stranke koja pritiska Bajdena na ”rasipničko trošenje” (Mič Mek Konel, lider republikanaca u Senatu) i gura ga u ”monstruozni paket” Porodičnog zakona (Dejvid Dič, analitičar Heritidž fondacije) za koji senator Berni Sanders traži šest biliona dolara.

Bajdenov porodični plan potrošnje, nezabeležen u istoriji po angažmanu države, predviđa ulaganje u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, brigu o deci, smanjenje poreza za porodice s nižim primanjima, brigu o starijim osobama, socijalno stanovanje i čistu energiju.

Taj plan nema podršku republikanaca.

”Za republikance je od vitalne važnosti da od vodećih demokrata u Kongresu dobiju čvrste garancije da dvostranački kompromis oko finansiranja infrastrukture neće zavisiti od radikalno levičarskog paketa potrošnje za Porodični zakon”, kaže Dič.

Prema računici Poreske fondacije finansiranje Bajdenovog porodičnog paketa dugoročno bi oborilo bruto domaći proizvod za 0,4 odsto a bruto nacionalni proizvod za 0,6 odsto, izgubilo bi se oko 64.000 ekvivalentnih poslova sa punim radnim vremenom, zarade bi se smanjile za 0,4 odsto a prihodi federalnog budžeta opali bi za oko 500 milijardi dolara između 2022. i 2031. godine.

Bajdenov plan finansiranja ljudske infrastrukture potpredsednica Feulner instituta Anđela Sejlor i Adam Kisel, saradnik Cardinal instituta, nazivaju ”vuk u jagnjećoj koži”, koji obećava besplatnu pomoć, a to će zapravo biti dug koji će otplaćivati deca i unuci.

Oni tvrde da će tzv. vladina pomoć građanima zapravo olakšati dobavljačima da naplaćuju više cene i tako će se korist sa građana preneti na pružaoce usluga.

Sejlor i Kisel citiraju analizu kongresnog Odbora za budžet koji je utvrdio da će Bajdenov porodični paket stvoriti masivan i restriktivan savezni program prava za koga nikad neće biti dovoljno para.

Pravima klijentelističkih grupa obuhvaćenih Bajdenovim potrošačkim paketom bavio se i ugledni Vol strit džornal.

U oštro intoniranom redakcijskom komentaru od 28. juna ovaj list tvrdi da će ta stečena prava postati realna dugoročna pretnja američkoj ekonomskoj budućnosti.

”Prava koja se rutinski troše na osnovu podobnosti gotovo je nemoguće ukinuti, dugoročno gledano ona predstavljaju ogroman udar za porez i potrošnju. Amerikanci moraju da razumeju kakav je to ulog za budućnost”, piše u komentaru Vsdž, koji posebno ukazuje na nepoštenje u vezi sa troškovima: ”Prava uvek počinju kao mala, ali onda se vinu u nebo. Bajdenov porodični plan je nepošten.”

Agencija AP veruje da je daleko dan kad će biti potpisani Porodični i Zakon o infrastrukturi i kao mogući rok spominje jesen. Konkretni detalji još se razrađuju. Mnogo toga visi u vazduhu.

Analitičari tvrde da Bajdenova agenda ima šanse da uspe ako se republikanci i demokrate dogovore da usvoje znatno skresan plan finansiranja obnove infrastrukture, a da onda demokrate pokušaju da proguraju Porodični zakon kroz proces pomirenja. Sve ostalo iz te agende (a Bajden i demokrate mnogo toga su obećali) ostaće mrtvo slovo na papiru.

Nije jasno šta će se od ovoga dogoditi. Neizvesnost deluje suprotno opštem cilju Bajdenove agende. Ima i onih koji veruju da bi značajno umanjen završi račun za obnovu infrastrukture mogao da bude jedina velika inicijativa Bajdenove vlade, a možda i celog njegovog mandata.