Da život piše romane potvrđuje i Fikret Abdić, aktuelni gradonačelnik Velike Kladuše, privrednik, vladar, političar, zločinac sa brdovitog Balkana čiji život može poslužiti kao dobra podloška za film ili roman.
Čuveni Babo, kako su ga od milošta svojevremeno prozvale njegove pristalice, zamalo da bude uhapšen na svoj 82. rođendan.
Ispostaviće se da vest, koju su preneli svi portali da su ga pripadnici SIPA uhapsili u sredu uveče pozivajući se na 25-minutni snimak Laburističke stranke čiji je Abdić formalni lider objavljen na Fejsbuku, nije bila tačna.
Abdić nije uhapšen već mu je po poternici Interpola, samo uručen poziv da se javi Županijskom sudu u Rijeci, koji ga i potražuje. Iz kabineta načelnika Velike Kladuše potvrdili su da je Abdić juče ujutru uredno došao na posao.
Poternica za Abdićem, koji ima hrvatsko državljanstvo, raspisana je nakon što je Vrhovni sud Hrvatske u decembru 2019. prihvatio žalbu DORH-a i ukinuo presudu Županijskog suda u Rijeci prema kojoj je bio oslobođen optužbi za krivično delo zloupotrebe položaja. Tereti se da je 2001. fiktivno pozajmio Agrokomercu 600 hiljada kuna a zatim je, pošto novac nije vraćen, preuzeo nekretninu firme – vilu u Voloskom vrednu 1,9 miliona kuna.
Takođe mu se na teret stavlja da je 2005. opunomoćio sina Ervina, iako to nije smeo jer više nije bio direktor jedne od Agrokomercovih firmi, da potpiše ugovor o kreditu sa založnim pravom na četiri građevine i dvorište u riječkoj četvrti Kozali.
U rodnom kraju Abdić je za jedne polubog, jer je siromašnim porodicama tog kraja dao posao, školovao im decu. Pre više od trideset godina, Velika Kladuša bila je pokretač privrede, ne samo BiH, već i tadašnje Jugoslavije.
U prehrambenom gigantu, Agrokomercu, čiji je tvorac bio Abdić bilo je zaposleno 12.000 radnika, radilo se u tri smene. Od Agrokomerca danas nije ostalo ništa. Za druge je Abdić simbol izdajnika i zločinca. Više javno tužilaštvo u Bihaću u avgustu 1996. optužilo je Abdića za ratne zločine, a sudilo mu se u odsustvu u Karlovcu nakon što je hrvatsko pravosuđe 2001. preuzelo krivični predmet.
U julu 2002. proglašen je krivim što je protivno Ustavu BiH proglasio „Autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosna“ na tlu priznate Republike BiH, i kao vrhovni komandant tzv. Narodne odbrane Zapadne Bosne naredio, planirao i organizovao otvaranje logora i prihvatnih centara u velikokladuškoj opštini. Optužen je za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika, te za ranjavanje više od 400 civila.
Nakon odsluženja dve trećine zatvorske kazne (od ukupno 20 godina), hrvatske vlasti su ga 2012. pustile na slobodu, a 2016. je osvojio mesto načelnika. Čuvena Abdićeva izjava: „Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve“ dobro se i danas uklapa u mantru regionalnih političara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.