Foto: STARSPORTFunkcija predsednika KK Crvena zvezda, koju Nebojša Čović obavlja od 2011, kao senka prati njegovog sina Filipa još od prvog jednogodišnjeg ugovora u sezoni 2011/12, a pogotovo od aprila 2018. kada se vratio na Mali Kalemegdan nameren da dokaže da igračkim kvalitetima zaslužuje dres velikog srpskog kluba.
Kad god da kročio na parket, u kojem god takmičenju, čini se da se kadar automatski pomera ka njemu; da navijači sa posebnom pažnjom prate i analiziraju njegov učinak, odnosno da novinari boldirano beleže kako je odigrao, a posebno šta je rekao.
Preterano bavljenje likom i delom Filipa Čovića, posebno posmatrano kroz prizmu rada i sportskih rezultata Nebojše Čovića kulminiralo je na poslednjem evroligaškom meču, tačnije trijumfu nad Olimpijakosom.
Među nekih osam hiljada navijača našli su se i oni rešeni da isprovociraju plejmejkera Zvezde transparentom „Tata, kupi mi klub“ tako pozicionirani u hali da se natpis jasno video i tokom direktnog televizijskog prenosa.
Zumirajući Filipa Čovića, u periodu od 5:25 koliko je ukupno minuta proveo na terenu, umesto da bodre one koji nose dres njihovog omiljenog kluba, konstantnim provokacijama, čini se da su uspeli da ga isprovociraju i dekoncentrišu, a njegove saigrače, predvođene kapitenom Brankom Lazićem, ubede da moraju biti jedinstveni u verbalnoj odbrani svakog pojedinca.
Lazić je odmah nakon meča, posle kojeg je jedino njemu bilo dozvoljeno da se obrati javnosti, poručio da u ovakvim okolnostima i ambijentu na domaćem terenu više neće igrati.
Usledilo je detaljnije objašnjenje na konferenciji zakazanoj dva dana kasnije na kojoj je, barem se takav utisak stekao, ipak želja bila da se tenzije smire i pošalje poruka o neophodnom konsenzusu između igrača i navijača.
Sam Filip Čović sigurno nije zaslužio da bude u gro planu neumesnih i primitivnih komentara, koji su često potpuno van konteksta košarke kao sporta i njegovog učinka na terenu.
Kao što je za prošlosezonske partije u finalu ABA lige protiv Budućnosti zaslužio pohvale, za pruženo u dosadašnjem delu Evrolige, ali i regionalne, uglavnom kritike, van košarkaškog okvira svi bi na umu trebalo da imaju da je reč o porodičnom čoveku (dvoje dece) profesionalcu (prethodnog leta telo „zategao“ do maksimuma) temperamenta takvog da verovatno svakome nije simpatičan, svestan da kao sin predsednika kluba mora da pazi kako se ophodi i obraća trenerima i saigračima.
Rođen je 5. juna 1989, prošao je mlađe kategorije FMP, nastupajući za seniore tima iz Železnika, Zvezde, Vojvodine i grčke Drame.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
